Да ли је Грчка на путу да призна Косово? Ово питање наметнуло се после одлуке те државе да подржи пријем Косова у Унеско, али и због, чини се, све срдачнијег односа Атине и Приштине. Ако би Грчка својом вољом, или под притиском Европске уније, ипак одлучила да у једном тренутку призна Косово, да ли би остале чланице ЕУ, које такође нису признале Косово, кренуле тим путем?
Душан Пророковић из Форума за стратешке алтернативе сматра да ни Грчка, ни друге чланице ЕУ које нису признале Косово, неће то учинити, мада је сагласан да су под великим притиском ЕУ да то ураде. Он подсећа да је зелено светло за учлањење Косова у међународне организације омогућио Бриселски споразум, који је са Приштином потписала — Србија. Грчка се, према Пророковићу, сада налази у ситуацији да тражи неко међурешење.
„Грчка се, што се тиче захтева Косова за пријем у Унеско, само позива на Бриселски споразум. То је ствар нашег и њиховог тумачења, јер Грчка сматра да је овим споразумом Србија отворила врата Косову за пријем у међународне институције“, тврди Пророковић.
Он указује да треба правити разлику како се према овом питању односе државе које су чланице ЕУ и оних које то нису.
„Државе (Русија, Кина, Бразил…) које нису признале Косово сматрају да је то процес који се тиче Уједињених нација. Чланице ЕУ кажу да њих обавезује оно што је потписано у Бриселу, јер је Србија део тог процеса пренела на ЕУ. Дакле, државе које нису део ЕУ настављају са старим тумачењем, а оне које јесу чланице ЕУ, а нису признале Косово, не само да су изложене притиску, него имају једно сасвим ново тумачење позиције — да је Србија уз посредство ЕУ дала сагласност да Косово уђе у међународне организације“, каже он.
Пророковић сматра да евентуално признање Косова земаља унутар ЕУ које то нису урадиле зависи од различитих фактора.
У Румунији то зависи од унутарполитичког збивања, наводи он, док, како каже, Шпанија, Кипар и Словачка засад не би требало да признају Косово, због сепаратистичких струја у својим државама. У том контексту, Пророковић не подржава тезу да би ЕУ могла да нађе начин да „ућутка“ Каталонију и тиме „задужила“ Шпанију да донекле промени курс према Косову.
Слободан Јанковић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, напомиње да Грчка није најавила признање Косова, али подсећа да је та држава у специфичној ситуацији. И он, као и Пророковић, сматра да је Србија стављањем потписа на Бриселски споразум дала зелено светло свим држава, признавале оне Косово или не, да подрже његово чланство у међународним организацијама.
Да ли је пак подршка Косова за учлањење у међународне организације пут који води „меком“ признању Косова и међу земљама ЕУ које га до данас нису признале, и да ли би се на тај начин потврдио амерички став да је Косово преседан, сасвим је ново питање.
Јанковић на ово каже да, чак и да се то деси — да ЕУ успе да преостале своје чланице „натера“ да признају Косово, прича о „косовском преседану“ је већ превазиђена.
„Мислим да је време приче о преседанима прошло. Пред нама су нове реалности, руше се границе и стварају се нове државе“, истиче он.
Шеф грчке дипломатије Никос Коцијас подржао је напоре Косова да се придружи међународним организацијама. Он се недавно у Њујорку срео са косовским премијером и министром спољних послова Исом Мустафом и Хашимом Тачијем, којег је и позвао да посети Атину.
