Бивши лидер ДС–а Драган Ђилас откупио је дугове те странке према Развојној банци Војводине. Актуелни лидер некада водеће парламентарне странке Бојан Пајтић каже да је демократама „пао камен са срца“ и да ДС више “не дугује ни динара РБВ“.
Шта је Ђилас купио откупом дугова ДС-а и да ли та странка ипак нешто дугује — својим бирачима, бившим и садашњим? Саговорници Спутњика сматрају да ДС није успео да оправда ни велико поверење својих бирача, нити да испуни своју мисију модернизације друштва и државе, толико очекивану након петооктобарских промена.
„Мало је необично да Ђилас, који је ту већ бивши, откупљује дугове ДС–а. Можда је то учинио јер се осетио негде и одговорним за те дугове, али мислим да тиме није купио неку позицију себи у ДС–у, јер Пајтић за сада има контролу над том странком“, каже за Спутњик политички аналитичар Бранко Радун.
Према његовом мишљењу, демократе имају много већих проблема од поменутог дуга.
„Низак рејтинг, имиџ најкорумпираније странке у историји српске политике и унутрашња трвења, поделе и борба за лидерску позицију — то су озбиљни проблеми које је много теже решити него овај дуг“, сматра Радун.
Чињеницу да је бивши лидер демократа страначке колеге спасао да им „на добош“ не оду станови и локали које су заложили за страначки кредит код РБВ, политички аналитичар Дејан Вук Станковић види као његов лични чин и неку врсту донације.
„То је помало и израз захвалности за све оно што је Ђилас у политичком и пословном смислу постигао као високи функционер те партије, јер не треба заборавити да је он част и углед стекао пре свега тиме што је био у ДС–у. Са друге стране, мислим да Ђилас овим откупом купује и неку врсту моралног права да у будућности утиче на политику те странке, можда не као неки истакнути функционер, али свакако као човек који из неког другог плана, преко те партије, може да пошаље одређене политичке поруке“, каже Станковић.
ДС је у дугове запао због политичких очекивања која су била већа од резултата, па је губитком председничких и парламентарних избора изостала и очекивана материјална добит, објашњава наш саговорник. Међутим, некада најмоћнија политичка партија није доживела само финансијску ерозију.
„У политичком смислу, ову врсту моралног и страначког банкрота демократе су доживеле због тога што су у народу препознате као странка идентификована са корупцијом и неспособношћу да решава конкретне проблеме грађана“, сматра Станковић.
Од странке која је пре неколико година доминирала политичком сценом, ДС је са коалиционим партнерима на изборима 2014. године добила подршку 6,03 одсто бирача.
Према мишљењу Бранка Радуна, данашња ДС скоро да нема никакве везе са оном из 1990. године, када су њени чланови били значајни интелектуалци, јавни радници, писци, песници. Борис Тадић је ДС–у донео огромну популарност, али је ту странку увео и у проблеме, слажу се саговорници Спутњика.
„Током 20–ак година, од интелектуално јаке странке направљена је нека маркетиншка агенција, нарочито у време Ђиласа и Тадића. То се показало као краткорочно добра стратегија, међутим дугорочно ДС није имала резултате, осим ако у резултате не рачунате корупцију, трагичну приватизацију и напуштање борбе за Косово. Десет година лоше власти, наравно да као последицу доноси да вам више нико не верује. Осим тога, том суноврату су доста допринели и Ђилас и Пајтић, као људи који се нису показали као способни да воде странку, па чак ни опозициону“, каже Радун.
Сличног става је и Дејан Вук Станковић, који сматра да је ДС данас ту где јесте због великих осцилација у погледу политичке идеологије и чињенице да је партија бременита унутрашњим поделама. Он подсећа да су се на челу демократа од 2012. године променила три лидера.
„До 2012. године кривица је Тадићева, а један део његове кривице је и ова подела ДС–а која је настала у предвечерје избора 2014. године. Ту Тадић сноси једну врсту политичке и моралне одговорности, али није нарочити таленат за политику показао ни ’доброчинитељ‘ Драган Ђилас, нити је сјајне лидерске способности показао ’вечити покрајински премијер‘ Бојан Пајтић. Тако да је то производ и неодговорности и недостатка талента“, сматра Станковић.
Последња истраживања јавног мњења не иду демократама на руку, па је питање да ли ће та партија на следећим изборима прећи ценсзус. Саговорници Спутњика се слажу да су ДС–у потребни активност, храброст, нови програм који ће привући бираче и пре свега — људи у које народ може имати поверења.
„То очигледно ДС још нема, као ни друге опозиционе странке. То је проблем читаве опозиције, то јест Србија нема опозицију, нажалост, а она је потребна чак и власти, као нека врста здравог притиска, да се не опусти и постане бахата, каже Радун.
„Пут ка неким новим победама подразумева неке нове људе који нису компромитовани у блату српске политике и транзиције која траје већ 15 година. Тешко да то могу бити људи из првог, другог или трећег ешалона ДС која, на жалост овог друштва, није успела да оправда ни велико поверење грађана, нити да испуни своју мисију модернизације друштва и државе“, поручује Станковић.