Америчка влада тријумфује након што је у понедељак потписала Транспацифички трговински споразум (ТТП) са једанаест земаља Пацифика (Канадом, Мексиком, Чилеом, Перуом, Јапаном, Малезијом, Вијетнамом, Сингапуром, Брунејима, Аустралијом и Новим Зеландом). Споразум, о коме се преговарало у највећој тајности, потребно је сада да одобри парламент сваке од тих земаља.
Нобеловац Џозеф Стиглиц у тексту који објављује сајт „Пројекат синдикат“ упозорава да ТТП није о „слободној“ трговини, већ да је његов смисао да заштити интересе најмоћнијих пословних лобија.
„Никога не треба да изненади да амерички међународни споразуми производе контролисану, а не слободну трговину. То се дешава када је процес одлучивања затворен за оне који не долазе из света бизниса“, пише Стиглиц.
Ови споразуми означавају даљи продор либералног капитализма који диктира правила светске трговине, што подразумева укидање царине, губитак националног суверенитета, одустајање од заштите домаћих предузећа и произвођача и давање овлашћења страним инвеститорима и компанијама која превазилазе овлашћења држава. Споразуми подразумевају и забрану увођења контроле капитала и пореза на финансијске трансакције.
Александар Матковић, истраживач на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду и члан колектива „Герусија“, објашњава да овај споразум представља невероватан удар на државу и права радника.
„После овога је државни суверенитет мртав. Правну заштиту радника и запослених неће имати ко да нуди нити ће смети то да чини ако је у супротности са оним што је одређено овим уговорима“, каже за Спутњик.
Шта то заправо подразумева? Стиглиц даје пример индустрије лекова и овлашћења која ће добити фармацеутске компаније, што је била једна од главних тачки преговора.
„Споразум ће регулисати фармацеутску индустрију, ако САД добију све што хоће“, упозорава нобеловац. Америчке лабораторије ће захваљујући овом споразуму да задрже током дванаест година ексклузивно право на лекове које производе, док је у другим земљама-потписницама тај период пет година. То значи да ће фармацеутске компаније преузети монопол и онемогућити другим произвођачима да на тржиште изађу са јефтинијим генеричким лековима и тиме ускратити лечење милионима људи на планети.
„Овај споразум може да буде убиствен, посебно када је реч о генеричким лековима који штите индустрију лекова у САД од фармацеутских компанија које подижу цене лекова од животне важности. Споразум штити ове фармацеутске компаније и омогућава им да наставе да дижу цене лекова и спречавају конкуренцију генеричких лекова на тржишту. То је део Обамине азијске стратегије за обуздавање Кине“, каже за Спутњик Џек Размус, професор политичке економије на калифорнијском Санта Клара универзитету.
Француски есејиста Жан-Мишел Катрпоен у књизи „Шок империја — САД, Кина, Немачка: ко ће владати светском економијом?“ такође упозорава да је смисао америчких споразума о слободној трговини да се на светком тржишту изолују Кина и Русија.
Ситуација неће бити ништа боља ни у дуванској индустрији, пољопривреди… Америчке дуванске компаније су деценијама проналазиле механизме како да преко страних инвеститора ограниче упозорења о опасности пушења по здравље која су прописивале државе у интересу грађана. Према новом споразуму, профит добија већи значај од здравља грађана. Уколико државе покушају да стану на пут штетним производима, компаније могу да их туже због губитка зараде.
Стиглиц наводи пример америчког дуванског гиганта „Филип Морис“ који, према сличним уговорима, тужи Аустралију и Уругвај због закона по коме на паклицама цигарета мора да стоји упозорење од последица пушења.
„Владе ће морати да плаћају произвођачима да не убијају њихове грађане“, констатује нобеловац.
САД желе да наметну исте механизме у сличном споразуму са Европском унијом о трансатлантској трговини (ТТИП), који би требало да буде потписан до краја године. Уколико се то догоди, то ће значити успостављање највеће трговинске зоне у историји. Последице ових споразума осетиће се и у Србији, каже Матковић.
„Овај споразум ће приморати и треће земље попут Србије које нису потписнице да се убаце у овакав оквир због тога што ће бити притиснуте да и саме учествују у тој трци, да спуштају цену радништва и уводе заштиту страних инвеститора“, каже Матковић, који указује да се то већ догађа у региону након измена закона о раду.
Последица је, упозорава, већа акумулација капитала и мање демократије, што је рецепт за нове светске кризе.
