Конкуренција у аутомобилској индустрији одувек је била оштра, а борба између компанија беспоштедна и без милости. Најважније за компаније попут „Фолксвагена“, „Тојоте“ или „Џенерал моторса“ било је заузети место највећег произвођача на свету.
Дуго је „Тојота“ заузимала то место, да би је јула ове године за длаку прешао „Фолксваген“. „Џенерал моторс“, који је дуго био у проблемима, заузимао је трећу позицију. Међутим, недуго пошто је постао светски произвођач број један, „Фолксваген“ је признао превару са мерењем штетних гасова која је, како је написао Бернхард Ригер у америчком часопису „Форин полиси“, „шокирала западни свет“.
„Тојота“ је опет избила на прво место, али то вероватно неће потрајати. Јер, испоставља се да су највернији корисници јапанског бренда заправо терористи из Исламске државе. Антитерористичко одељење америчког Министарства финансија покренуло је истрагу о томе откуд Исламској држави „толики број Тојотиних“ пикапова и теренских возила.
Јапанска компанија вољна је да сарађује са истражним органима и негира сваку сарадњу са терористима, тврдећи да им возила не продаје директно, јер на простору који држе терористи из ИД „Тојота“ нема дистрибутивну мрежу.
„’Тојота‘ има стриктну политику да не продаје возила потенцијалним купцима који би их могли модификовати за паравојне или терористичке активности“, стоји у саопштењу „Тојоте“.
На хиљаде „Тојотиних“ пикапова и џипова модификовано је у борбене сврхе — на њихове платформе монтирани су тешки митраљези и лака артиљерија.
Питање одакле терористима из Исламске државе на стотине, можда и на хиљаде „Тојотиних“ возила долази у јеку руске ваздушне кампање против ИД и чини се да је постављено одједном, после година коришћења тих возила у борбене сврхе.
Запад као да је изненада прогледао, иако су „Тојотини пикапови“ у борбене сврхе коришћени још 1987. у завршници сукоба између Либије и Чада, који је по томе и назван „Тојота рат“. После тога, „Тојотине“ пикапове у борбене сврхе користили су и користе талибани у Авганистану, Ал Каида, побуњеници у Либији и Сирији, па тек онда терористи Исламске државе.
Тек после 30 година, Американци су схватили да се „Тојотина“ возила користе у борбене сврхе на Блиском истоку и у Централној Азији. Како то нису видели током борбе против талибана? Или на телевизији, у сценама борби у Либији? Или их то, можда, није занимало?
Истрага коју су покренули није усмерена директно против „Тојоте“, већ се тражи снабдевач терориста. Како ли се до сада нису запитали ко терористе Исламске државе снабдева оружјем, махом западне производње? Немогуће да је све оружје заробљено у Ираку и да ништа није купљено на црном тржишту, на коме тргују и неке државе. Како се нису запитали куда иде нафта коју исламисти произведу на запоседнутим подручјима Ирака и Сирије, ко ту нафту купује и где је пласира? На крају крајева, Исламска држава није могла да израсте ни из чега, њене вође морале су да имају нечију политичку подршку, појединачну и државну. Чију?
Када одговоре на та питања, САД ће доћи и до снабдевача возилима. До тада „Тојоти“ остаје да чува своју репутацију и да не дозволи да јој неко угрози позицију највећег светског произвођача аутомобила. Амерички „Џенерал моторс“ следи је у стопу.
