Све зависи од тога како то виде државе, посебно оне важне, јер у међународном праву постоји довољно флексибилности да одлучите на било који начин, каже за Спутњик познати стручњак за међународно право, професор на Принстону и Универзитету Калифорнија Ричард Фалк.
— Међународно право је донекле неодређено кад је реч о томе шта значи чланство у одређеној међународној институцији. Што се тиче конкретно Унеска, то значи да је чланица прихваћено као независна суверена држава. И то наравно даје додатни престиж, што омогућава да се приступи другим институцијама и учествује у међународним споразумима и да се каже: ми смо држава. А друге владе могу лагодније да успостављају дипломатске односе са Косовом као са независном земљом. Али то не подразумева неку нову обавезу ни за међународне институције, нити за владе да Косово третирају друкчије. И даље је у политичком домену то како се гледа на Косово. Велики преседан за ово питање о Унеску је Палестина. Јер Палестина је покушала да постане чланица УН и њено настојање су блокирале САД у СБ УН. А онда је отишла у Унеско где нема вета и ту је примљена са доста значајном већином. Потом се вратила у УН и постала суверена држава нечланица, како је одлучила Генерална скупштина где нема вета и где САД немају могућност да то блокирају.
Значи да би и Косово могло да пође истим путем. Да ли би пријем Косова у Унеско било само психолошка победа или нешто више?
— То јесте психолошко питање, али би могло да постане и политичко-правно, зависно од тога како би га друге државе третирале. Ако би, на пример, Косово покушало да постане чланица УН, а Русија не искористи право вета, онда би имало више од психолошког утицаја, имало би прави конститутивни ефекат, јер би Косову омогућило да постане пуноправна чланица УН. Зато много зависи од тога како Русија одлучи да се постави према том питању у УН.
Постоји Резолуција 1244 према којој Косово није држава. Србија тврди да би разматрање чланства Косова у Унеску било кршење те резолуције.
— Вероватно би било схваћено као да није фокусирана на питање да ли прејудицира државност у контексту Унеска. Треба видети формулацију резолуције. Колико се сећам, та резолуција је помало уопштена кад је реч о томе да се Косово не третира као да има посебан суверенитет.
Нема суверенитет, то је само територија са аутономијом унутар Србије.
— Оно што се дешава, и зато резолуција не би морала да има толики ауторитет у овом тренутку, јесте да је Косову дозвољено да постане фундаментално аутономни политички актер ван оквира Србије. Да ли то ствара нову правну ситуацију питање је око ког би се вероватно спорили стручњаци за међународно право. То је у сивој зони и у извесном смислу могло би да се тумачи на разне начине.
Још један аргумент Србије је да је сам Унеско четири објекта светске културне баштине на Косову прогласио угроженим. Наш министар спољних послова каже да би зато пријем Косова био исто као да у Унеско приме Исламску државу.
— Не познајем довољно чињенице али ако је јасно да је Косово оштетило или уништавало културно наслеђе Срба и православне верске објекте који се тамо налазе очекивао би се већи отпор томе да Косово постане члан. Али испод ове дискусије је чињеница да је ово наглашено политичко а не правно питање. Оно је у извесном смислу и морално питање. То је питање како то виде државе, посебно оне важне, јер у међународном праву постоји довољно флексибилности да одлучите на било који начин. Право не решава овај проблем.
Да ли је поређење са Исламском државом разумљиво?
— Разумљиво је, мада и провокативно. Јер Исламска држава је намерно и отворено уништавала и поносила се тиме што је уништила Палмиру и друге објекте културне баштине.
Као и косовски Албанци. На Косову је уништено око 150 цркава плус православна гробља и други објекти и све то од 1999. и у присуству Кфора и других међународних чинилаца.
— Ако је то познато и може се демонстрирати, онда је то што кажете веома убедљиво и било би изненађујуће да Косово буде примљено. Не знам какве су квалификације за чланство, али би требало да будете мирољубива држава и да поштујете обавезе организације и међународно право. Нисам сигуран да било шта у Уставу Унеска каже да треба да имате добре резултате у заштити културних објеката али ако да — људи који се питају о чланству Косова треба пажљиво да размотре да ли нешто у оквиру самог Унеска наговештава да Косово није квалификовано за чланство.
Али ако имате подршку САД и америчку базу можете да радите шта хоћете. Није ли то хипокризија?
— Јесте. То су двоструки стандарди.
Ипак, ако упркос свим овим чињеницама буде донета одлука о пријему Косова у Унеско, шта Србија може да учини? Може ли да се обрати неком међународном суду?
— Може, али је то компликовано. Ако Србија оде пред Међународни суд правде једини начин јесте да призна да је Косово држава. Такође може тражити истрагу пред Међународним кривичним судом, који је друкчија институција и да каже да је намерно уништавање културног наслеђа нека врста геноцида. Јер покушава се уништити идентитет и историја једног народа. И можда вреди истражити ту могућност као реакцију на то.
