Након што су прошле недеље српску политичку сцену потресале изјаве званичника поводом нових услова који из Брисела стижу Србији у вези са поглављем 35 и у вези са немачким амандманима који се односе на КиМ, српски председник Томислав Николић упитао је:
„Да ли нас то ЕУ кажњава јер нисмо увели санкције Русији?“
Готово заборављено питање санкција поново је избило у први план након ове председникове изјаве, али и након сазнања „из дипломатских извора“ једног српског листа, да ће питање односа Србије и Русије доћи на дневни ред заједно са преговарачким поглављем 31, које се односи на усклађивање спољне и безбедносне политике ЕУ и земаља кандидата за чланство у тој организацији.
Ненад Поповић, председник Српске народне партије за Спутњик каже да је јасно да ЕУ појачава притисак на Београд да усклади своју спољну политику са Бриселом и уведе санкције Русији. То би, међутим, према његовом мишљењу, било дубоко погрешно и противно интересу и вољи народа Србије.
„Русија је највећи заштитник наших државних и националних интереса по питању КиМ и Републике Српске, а у Русији имамо и највећег заштитника наших виталних економских интереса. Увођење санкција тој земљи значило би да се Србија својом вољом и на своју штету одриче користи од политичке и економске сарадње са Русијом. Али не само то, то би значило да окрећемо леђа нашем најближем и најоданијем пријатељу, а то никада није била одлика српског народа“, објашњава Поповић.
Русија је, напомиње он, увек била уз српски народ када му је било најтеже и сада је дошао тренутак да српски народ покаже солидарност са руским народом. Знајући да ће притисци ЕУ на Србију да уведе санкције Русији бити појачавани СНП је почетком године покренула петицију „Не санкцијама Русији“, коју је, истиче Поповић, подржало неколико десетина хиљада грађана Србије.
И председница ДСС–а Санда Рашковић Ивић сматра да ће се од Србије у будућности тражити да потпуно окрене леђа Русији и усклади своју спољну политику са политиком ЕУ.
„Ако би Србија то урадила, то би било политичко и национално самоубиство. Окренули бисмо леђа пријатељу, држави од које имамо и политичке и економске користи. А то бисмо урадили да умилостивимо оне који су нас бомбардовали и који нам отимају део територије“, поручује Санда Рашковић Ивић.
Професор Предраг Марковић са Института за савремену историју, међутим, верује да режим међународних санкција уведених Русији неће још дуго бити на снази, па у том смислу ни за Србију то неће бити проблем. Сукоб ЕУ и Русије је генерисан од стране Америке и за ЕУ јако штетан, те нема никаквог разлога да потраје, објашњава Марковић.
„Санкције су наметнуте од стране Америке, а Немачка и друге земље једва чекају да их укину. Не верујем да ће оне бити трајна мера против Русије, јер заправо погађају земље саме Уније, чије су привреде њима врло незадовољне“, каже Марковић за Спутњик и додаје да уколико у ЕУ има иоле државничке мудрости, Берлин и Париз ће се потрудити да се сукоб са Русијом оконча.
Сличног става је и др Невен Цветићанин из Института за друштвене науке, који за Спутњик каже да око санкција Русији ни у самој ЕУ не постоји консензус. Он пак истиче да у овом тренутку нема званичних захтева да Србија уведе санкције Русији.
„Не треба исхитрено реаговати на гласине и спекулације. Србија треба да сачека званичне ставове Брисела, а да се у међувремену држи даље од изјашњавања по питању глобалних кризних жаришта. Сматрам да треба наставити курсем којим ће држава покушати да сачува савезништво и са западним фактором, доминантним у процесу евроинтеграција, али и са источним партнерима са којима је Србија повезана традиционално, економски и енергетски “, закључује Цветићанин.
Да добри односи са Русијом за Србију остају важни може се закључити и из говора српског премијера Александра Вучића, који је на обележавању седам година од оснивања СНС–а навео да Србија жели да буде део европске породице, али да пријатељство са Русијом нико не може да уништи.
