Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун сматра да има простора да се промени нацрт преговарачке платформе. Он чак тврди да постоје назнаке да би могло да се утиче на Немачку и Велику Британију да одустану од предложеног амандмана.
„Чињеница је да у овом тренутку 15 од 28 земаља-чланица ЕУ сматра да тај нацрт треба да буде измењен. Србија ће наставити да ради на томе. Постоје две моћне земље у ЕУ које имају другачије виђење те платформе, а постоји и госпођа Ана Мариа Боура која је у тиму високе представнице Федерике Могерини, која заправо креира ту платформу, а чини ми се да она има потпуно другачије виђење које излази изван статуса неутралности и да је снажан заговорник независности Косова и притиска на Србију“, каже Дрецун за Спутњик.
Он додаје да маневарски простор Србија настоји да искористи снажном дипломатском активношћу и билатералним разговорима са земљама ЕУ. Са ситуацијом у којој се Србија тренутно налази чланице је недавно упознао директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. Дрецун каже да су званичници Уније чинили све да до састанка са Ђурићем не дође, али да су на крају ипак пристали на сусрет.
И политички аналитичар Душан Пророковић сматра да има простора за промене предлога нацрта преговарачке платформе, али да оне могу бити искључиво „козметичке“, јер је касно за прављење суштинских разлика које би се одразиле на укупни положај Србије и однос Европе према Косову. Тврди да западне силе неће одустати од свог тумачења Бриселског споразума, чак и ако направе уступке, јер нас искуство из претходних година учи да би се са истим захтевима појавили већ за неколико година.
„Ово што нам сада раде, то је само ’извођење радова‘, покушај да се Србија натера да коначно дође на становиште које њима одговара. Поглавље 35 се јавља као нови елемент у томе, а то је само једно од средстава како да се Србија приволи да призна Косово. Прихватањем оваквог поглавља 35 Србија би направила неповратан корак у потписивању споразума са Приштином који би подсећао на споразум између две Немачке“, каже Пророковић.
Он тврди да смо овакав сценарио могли да наслутимо још 2008. године, а три године касније сазнали смо и услове које је у Београду презентовала делегације Бундестага, па не види простор да се било шта промени, а најмање разлог да политичари у овој ситуацији глуме да су изненађени и озлојађени.
„То не води ничему. Ми треба да градимо алтернативну политику. Са ЕУ имамо низ потписаних споразума које ћемо спроводити, пре свега економских. Питање формалног чланства треба замрзнути или чак од њега постепено одустајати, јер не видим начин да се из свега овога извучемо уколико инсистирамо на чланству, а на крају Косово не признамо као независну државу“, каже Пророковић за Спутњик.
Како ће изгледати коначни предлог нацрта преговарачке платформе за Поглавље 35 требало би да буде познато за три недеље. Спорно поглавље је прва станица на конкретном отварању пута Србије ка ЕУ, али и нека врста паралелног колосека који прати целокупне преговоре о пријему. Од њега ће зависити темпо отварања других поглавља.
Најблаже речено чудан приступ земаља и партнера са Запада који мењају текст преговарачке платформе без информисања Србије, иако је јасно речено да ништа што није договорено у Бриселу неће моћи да буде у преговарачкој платформи, много говори о тренутном положају наше земље и њеном маневарском простору. Да ли ће Србија ипак морати да на неки начин призна независност Косова?
Пророковић истиче да је ово што се данас дешава могло давно да се предвиди, јер је већина чланица ЕУ признала Косово.
„Самим тим чином они су нама послали поруку шта мисле о територијалном интегритету Србије. Улазак Србије у ЕУ они подразумевају у границама без Косова“, категоричан је Пророковић.
Он је сигуран да Немачка свој став неће променити, као ни Велика Британија, која од 1999. године ни за један корак није променила своју позицију према Косову.
Бриселски дијалог није у овом тренутку дискредитован само новим захтевима о преговарачкој платформи за Поглавље 35. Док се на једној страни Србија бори за отварање поглавља које је неће условити да призна независност Косова, на другом фронту покушава да спречи пријем Косова у међународне организације, пре свега у Унеско, јер би у случају пријема заштита хришћанског духовног и културног наслеђа била у рукама оних који га свакодневно скрнаве.
