Македонски новинар Миленко Неделковски за Спутњик каже да је одлука да Македонија подржи пријем Косова у Унеско у тој земљи примљена са великим изненађењем, јер је сасвим супротна националним интересима.
„У Македонији је 25 одсто албанске мањине гласало мимо воље 75 одсто народа, који то нити жели, нити одобрава. Ако то ишта значи вама у Србији, ја вам се у име македонског народа извињавам за ову више него глупу одлуку да Косово буде примљено у Унеско“, поручује Неделковски.
Саговорник Спутњика истиче да је македонски народ свестан да српска баштина на КиМ већ годинама и деценијама нестаје, да су крадене иконе и уништавани манастири и цркве. Он међутим указује на проблем који има македонско Министарство спољних послова, које, према његовим речима, у одређеним амбасадама у свету има кадар који није национално и патриотски опредељен, напротив.
„Ми имамо проблем са амбасадором у Израелу, а проблем са амбасадором у Паризу је још већи. Реч је о албанском кадру који је већ годинама изван контроле централне власти у Скопљу, он је такорећи позиција која је у опозицији, па је на неки начин Париз као амбасада за македонски део у Македонији изгубљен док је Агрон Буџаку тамо“, објашњава Неделковски.
Иако мисли да то за македонску дипломатију није оправдање, Неделковски је уверен да је амбасадор у Унеску деловао сходно сопственом нахођењу, без икаквих инструкција Министарства спољних послова. Влада Македоније заокупљена је својим проблемима, сматра Неделковски, па нико није обраћао превише пажње на дешавања у Унеску.
„Спољна политика Македоније, као и свих држава на Балкану, у великој мери зависи од великог притиска америчке амбасаде у свакој држави. Македонија је имала неколико контроверзних гласања у УН и у прошлости, укључујући Палестину, које су биле у корист онога што су желеле Сједињене Америчке Државе, али то је притисак који врши америчка амбасада, која практично има паралелну власт у овој држави“, објашњава Неделковски.
Одлуку да Македонија подржи пријем Косово у Унеско Неделковски објашњава и хаотичном ситуацијом у земљи.
„Та ситуација нам је наметнута споља јер смо држава која није прихватила да уведе санкције Русији и која је рекла да смо, уколико се договоре Исток и Запад, вољни да ’Јужни‘, односно ’Турски ток‘ пролази кроз нашу територију“, каже македонски новинар.
Бранко Ђорђевски, политички аналитичар из Скопља, не мисли, међутим, да македонска Влада није имала утицаја на то како ће гласати њен амбасадор у Унеску. Према његовим речима, пресудни су били унутарполитички разлози и то што је Македонија признала Косово као независну државу.
„Ако би Македонија гласала против пријема Косова у Унеско, одмах би се поставило питање да ли она мења курс у својој државној стратегији. Македонски представници били су свесни и тога да би уздржавање од гласања било протумачено као гласање против, па мислим да држава није имала простора да другачије поступи“, објашњава Ђорђевски за Спутњик.
Водило се, додаје Ђорђевски, рачуна и о томе да иза предлога за пријем Косова у Унеско стоје утицајне западноевропске државе, као и да у Македонији постоји велика албанска мањина, па је, каже, и одлука македонске Владе била таква.
„Искрено се надам да евентуални пријем Косова у Унеско неће донети оно чега се сви плашимо — да неће продужити уништавање српских светиња на КиМ, да се неће појавити тенденција да Косово као држава посегне за тим споменицима и храмовима као својој имовини или у правцу идеје стварања некакве косовске православне цркве“, каже Ђорђевски.
А шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да ће подршка Црне Горе и Македоније пријему Косова у Унеско на Извршном савету те организације оставити мрљу на њиховим односима са Србијом. „Имаће и они неки захтев у међународним организацијама који ми нећемо подржати“, поручио је Дачић.
