На ово су упозорили стручњаци у Москви говорећи на округлом столу о теми „НАТО иде на Балкан: Црна Гора, Македонија, Србија“.
Експерти су разматрали разлоге ширења НАТО–а, као и могуће последице по регионалну безбедност приступањем одређених балканских држава Алијанси.
„Чак и тако мале државе, попут Црне Горе, важне су за НАТО, због свог геостратешког положаја, али и због гласа које имају у неким другим организацијама попут Уједињених нација или учешћа у већим међународним коалицијама. Осим тога, САД бележе директну материјалну корист од сваке нове чланице НАТО–а, због преласка на стандарде Алијансе, а већи део војне опреме се управо производи у САД“, оцењује Вероника Крашењиникова, шефица одељења новинарских истраживања агенције РИА Новости.
Крашењиникова је указала и на то да назив црногорског покрета „Не у рат, не у НАТО“ много говори, с обзиром на то да НАТО већ дуго генерише кризе, како би оправдао сопствено постојање. Она је такође додала да се сви ти конфликти стварају на очиглед већине грађана земаља–чланица, који не желе да се од њиховог новца финансирају ратови.
Са друге стране, подвлачи Крашењиникова, интересантно је да је Мило Ђукановић на власти практично већ 25 година и да та околност не смета Западу, који иначе инсистира на честој, демократској промени власти.
Шеф групе балканских земаља Руског института стратешких истраживања Никита Бондарјев, међутим, сматра да НАТО нема никакву корист од уласка једне мале земље попут Црне Горе у састав ове организације. Он истовремено констатује да би пријем ове земље био, пре свега, „прст у око“ Русији и нека врста освете за успешну спољњу политику Москве.
Бондарјев се такође осврнуо на Ђукановића који је „много пута до сада мењао своју политичку оријентацију током последњих четврт века колико је на политичкој сцени“.
Према речима Бондарјева, иза Ђукановића је криминална прошлост, а италијанска штампа, додаје он, већ пише да би у случају одласка са власти, садашњег црногорског премијера кривично гонила многа тужилаштва држава са Запада.
Бондарјев не искључује могућност поновне промене политичког курса црногорског премијера, имајући у виду његову досадашњу праксу.
Игор Дамјановић, координатор покрета „Не у рат, не у НАТО“, осврнуо се на претходна два става:
„Сматрам да од црногорске војске и финансијских могућности Црне Горе војна индустрија земаља–чланица НАТО–а не би имала неке нарочите бенефите. После америчког пораза у Сирији, после неуспеха у спровођењу америчке политике у Украјини, Америка сада жели Црну Гору, заветну земљу Царске Русије, да увуче у свој НАТО савез, као малу победу над Русијом“, оцењује Дамјановић.
Он је рекао да је током протеста у Подгорици, претходног викенда, полиција употребила сузавац, чак 10 пута концентрованији него што је то предвиђено.
Истовремено, Дамјановић је оценио и да је тешка економска ситуација у Црној Гори извела људе на улице.
Сергеј Пантелејев, директор Института руског зарубежја, иронично се нашалио да „не стоји свакоме модерна одећа“ алудирајући на то да Црној Гори заиста није место у НАТО–у.
Он је даље навео да је и у овом случају видљива „медијска технологија“ Запада да клевеће Русију на исти начин како су је клеветали поводом ситуације у Украјини.
„Сa једне стране је Јанукович називан ауторитарним председником, а сa друге Ђукановић, који је 25 година на власти, по западним мерилима није лош, јер је заправо њихов човек“, рекао је Пантелејев.
Он сматра неоснованим оптужбе црногорског министра иностраних послова Игора Лукшића да руске друштвене организације раде на агитацији против уласка у НАТО. Он истиче да се друштвене организације из Русије у Црној Гори, пре свега, баве организовањем културних догађаја и гостовањима руских уметника.
Вењамин Стрига, заменик директора Координационог савета руске дијаспоре у Црној Гори, оценио је да је целокупна ситуација коју креира црногорска власт врло непријатна.
„Са друге стране, десетине хиљада Руса који су купили некретнине и који са породицама живе у Црној Гори, у овој земљи се осећају као ’свој на своме‘, с обзиром на то да народ мисли другачије од актуелне власти“, сматра Стрига.
У Црној Гори и Србији, по мишљењу Стриге, живе русофили, који са радошћу очекују даље руске инвестиције. Ипак, упозорава он, због кризе коју ствара актуелна власт у Подгорици, до даљих инвестиција можда неће доћи.
„Имајући у виду да 80 одсто тржишта некретнина зависи од руских купаца, уколико Црна Гора уђе у НАТО, могло би да дође до кризе, па чак и до глади“, упозорио је Стрига.
Александар Прокопјев, посланик Државне думе Руске Федерације потврдио је да „ако се говори о економији, било би довољно поменути озбиљне инвестиције руских грађана у привреду Црне Горе“.
„Заједно са грађевинарством и некретнинама, ту је и улагање у туризам“, истакао је Прокопјев.
Он је додао да Руси сматрају Црногорце братским народом, које спајају и вишевековне културне везе.
„Сматрамо да се народ мора изјаснити да ли жели да Црна Гора ступи у НАТО и у ЕУ. Грађани Црне Горе виде негативне примере суседне Хрватске, па и Грчке“, закључио је Прокопјев.
Експерти су поручили да се не сме дозволити „Украјина 2“. Решење напете политичке ситуације требало би наћи кроз општедруштвени дијалог свих политичких актера, цркве и других важних друштвених структура.
