Мини самит балканских држава у Бриселу посвећен избегличкој кризи потврдио је да Европљани немају решење. Европска унија на прилив избеглица одговара репресивним мерама.
„Не постоји заједничка европска политика, већ се на кризу одговара додатним слањем трупа, било полицијских, било војних, било Фронтекса. Фронтекс ће деловати не само на спољним границама ЕУ, већ и широм Балкана и унутар земаља–чланица и оних које то нису. Таквим приступом се ништа не може решити“, каже за Спутњик Игор Штикс, научни сарадник на Универзитету у Единбургу.
Доказ су реке избеглица које прелазе границе балканских земаља на путу ка Немачкој. Кроз Словенију је за десет дана прошло 60.000 миграната — 13 000 особа у једном дану — ситуација коју словеначки премијер описује као неподношљиву.
„То је као када би у Немачку дошло пола милиона људи у једном дану. Читава Европа почиње да се растура“, поручио је Миро Церар. Европска унија је обећала да ће Словенији послати 400 граничара, мера која ће тешко да заустави тензије на граници са Хрватском.
Земље Западне Европе, на челу са Немачком, желе да зауставе прилив избеглица на капијама Европске уније, а земље на периферији, укључујући балканске земље, страхују да ће се претворити у прихватне центре за стотине хиљада људи. На самиту у Бриселу договорено је да се такви центри отворе дуж Балкана.
„Ти центри се не зову правим именом, то је нека врста концентрационих логора какви су у Европи постојали 30–их, као, на пример, они у које су затварали избеглице из републиканске Шпаније на југу Француске. То ће бити нека врста репресије над људима који само беже од рата и смрти. Можете то назвати како желите, али ако вас неко затвори и не да вам даље, ви сте у затвору ни криви ни дужни. Та стратегија ће пропасти, али ће оставити катастрофалне последице“, сматра Штикс.
Оно што је раније показала грчка криза, избегличка криза је додатно оголила — решења се намећу, а договора нема.
„Имамо озбиљан проблем легитимности институција Европске уније и њиховог деловања. Тешко је да ће се наћи неко ново решење. Не можемо бити нимало задовољни тиме што се догађа нити се злурадо смешити из прикрајка јер ћемо сви платити цену“, каже коаутор студије „Добро дошли у пустињу пост–социјализма“, коју је написао заједно са Срећком Хорватом, у којој се ова двојица филозофа и теоретичара баве анализом узрока савремене кризе.
Криза се продубљује и због нејасног става Немачке, која говори о солидарности, а критикује Грчку и балканске земље што пропуштају избеглице до њених граница.
Тензије расту између севера и југа Европе, између центра и периферије, која је подељена.
Пошто ЕУ није у стању да заштити интересе својих чланица, оне се све више окупљају у групе за одбрану заједничких интереса. Вишеградска група, коју чине Мађарска, Пољска, Словачка и Чешка, брани се од миграната бодљикавим жицама, док је Крајовска група, основана по сличном моделу, у којој су Србија, Бугарска и Румунија, најавила да ће затворити границе уколико то уради Немачка. Избегличка криза продубила је и поделу између богатог севера и сиромашнијег југа, на чије обале свакодневно стиже хиљаде миграната.
„У контексту у којем не можемо да се сложимо око основних принципа деловања, земље траже да заштите своје интересе. Излаз је у регионалној сарадњи земаља које имају сличне интересе, то је случај у Средњој Европи, а то ће се показати и у Јужној Европи, међу земљама које су погођене кризом, од Португалије до Грчке. У том смислу је жалосна слика на Балкану где земље имају заједнички интерес, али не успевају да га артикулишу, са последицама које видимо“, оцењује Штикс.
Све неравноправнији однос снага унутар уније води ка редефиницији њене политичке улоге и односа центра и периферије.
„Земље бивше Југославије које су већ у ЕУ мораће да се одреде према свом периферном положају, а оне које желе да уђу наћи ће неко место унутар ЕУ, ако им се допусти да уђу унутра, али не као заиста пуноправне и равноправне чланице. Јасно је да са периферије не може да се буде пуноправни члан ЕУ“, сматра саговорник Спутњика.
Уместо ка идеалу политичке уније без граница, Европа се креће ка њеном укидању.
