„Руси су велики народ, то није неко мало афричко племе. Због тога је тешко рећи уопштено како живи руски народ — Русија су и Владивосток и Москва, и Калињинград и Магадан, мали и велики градови. Људи живе на разне начине, често путујем и видим да има оних којима је добро и оних којима није тако добро“, оценио је Јерофејев у разговору с новинарима и читаоцима на штанду Русије, која је почасни гост јубиларног сајма књига у Београду.
Ипак, постоји нешто што је заједничко свим Русима, а то су прелепе жене, додао је писац у шали.
„Питање у каквом се стању сада налази земља (Русија) једно је од најсложенијих, тешко је на њега дати краћи одговор. Мислим да је руски народ сада у стању буђења, освешћивања, и у томе видим јединственост и снагу овог тренутка. Кад се човек буди не изгледа баш најлепше, треба да се умије, да се обрије. Засад, (руски народ) можда још није обријан“, сликовито је објаснио Јерофејев.
Као једну од највећих глобалних претњи популарни писац види увереност било које нације да је по било чему изузетна у поређењу с осталима.
„Највеће зло на свету јесте идеја о изузетности једне нације, једне културе, једне земље. То рађа прво моралне, потом политичке, и најзад војне конфликте“, упозорава Јерофејев.
Руски писац, српским читаоцима познат по делима „Енциклопедија руске душе“, „De profundis“, „Добри Стаљин“, „Пет река живота“ не воли да га доживљавају као критичара руског друштва.
„Моја ’Енциклопедија руске душе‘ говори о преживљавању руске душе деведесетих година прошлог века, у периоду када се из социјализма прелазило у капитализам. Мој главни јунак је проклео све, проклео је своју земљу, проклео је Америку, мангупе, жене, чак и самог себе. То је књига очајања, а не књига критике, само је треба пажљиво прочитати, целу, а не извлачити делове из контекста. У тој књизи нема никаквих провокација, мада, уколико желите да их видите, само изволите“, истакао је Јерофејев.
Објашњавајући своју потребу да изнесе негативне појаве у савременом руском друштву, Јерофејев је истакао да жели да његов народ буде динамичнији, да се боље и брже прилагођава променама које је донео 21. век.
„Мислим да увек има шта да се критикује, а онај ко се с тим не слаже идеолошки је ограничен. Заправо, мислим да само покушавам да прикажем нове путеве кретања“, рекао је Јерофејев.
Гост београдског сајма књига посебно је поносан на Москву, за коју верује да је у овом тренутку „најинтересантнији град на свету“.
„Искрено ово говорим и верујем да могу то да кажем јер много путујем и у прилици сам да правим поређења. Москва је град који може да вам подари обиље културног живота. Не волим да одговарам на питања о руској књижевности, да издвајам талентоване писце, али зато веома радо говорим о руском позоришту, које је изузетно. Можете да уживате и у обиљу авангарде и у конзвервативним поставкама“, каже Јерофејев.
Он додаје да се веома радује што је поново дошао у Србију и сусрео се с овдашњим читаоцима.
„Руска и српска душа су веома сличне, с том чињеницом се сусрећем на сваком ћошку: обе траже смисао живота, и не само смисао живота него и нешто више од тога. Не волите ви Русију узалуд. Није ту реч само о историјским везама. Ми постављамо исту врсту питања о животу“, уверен је руски писац.
Истичући да жели да се бави превасходно универзалним питањима, људима, животом, суштином, а не политиком, Јерофејев је свој коментар на актуелну геополитичку ситуацију формулисао као савет појединцу: потребно је да свако васпитава сам себе, да унапређује своју личност, како би допринео глобалном напретку.
„То је начин да изађемо из културне, политичке и сваке друге кризе. Желим да додам још нешто, читајте добре књиге јер нам књиге помажу да будемо вољени, да будемо бољи људи“, закључио је Јерофејев.
