Да ли је британски политичар Винстон Черчил био у праву када је рекао да је Балкан „мекани стомак Европе“ и место на коме је Стари континент најрањивији?
Српски премијер Александар Вучић током боравка у Москви својом изјавом „да му се чини да је некоме у интересу да Балкан буде нестабилан“, поново је отворио Пандорину кутију. О коме је, међутим, Вучић говорио и на кога је мислио остало је недоречено. Коме је у интересу нестабилан Балкан?
Немири у Куманову, покушаја Британије да у Савету безбедности прогура резолуцију о Сребреници, сукоб са Хрватском због миграната, најаве Приштине да одустаје од формирања Заједнице српских општина, најаве хапшења Срба, протести опозиције у Црној Гори… Дамаклов мач и даље виси над нашим главама?
Слободан Јанковић са Института за међународну политику из Београда верује да рационално гледано никоме не би требало да одговара дестабилизација Балкана. Са друге стране, додаје он, мали поремећаји и замрзнути сукоби одговарају онима који су ту војно присутни, а то су на првом месту Сједињене Америчке Државе и њихови европски савезници.
„Иначе, како и чиме објаснити ширење НАТО–а? НАТО се шири да би ширио безбедност — то је једна ствар. Друга је, зашто остају трупе на Косову и Метохији, и зашто Американци јачају своје базе у Бугарској и у Румунији? Да би обезбедили стабилност. Али без потенцијалних жаришта и криза нико не би ни мислио претерано о безбедности. Дакле, у том смислу, за неке мање нестабилности сигурно су заинтересовани ови на Западу“, каже Јанковић за Спутњик.
Јанковић оцењује и да је видљиво да Американци доста улажу у безбедност и лобистичко обезбеђивање Балкана као полазној тачки за слабљење позиција Русије у Украјини и на Црном мору, а онда и потенцијално и саме Русије.
Милош Шолаја, професор међународног права са Факултета политичких наука у Бањалуци, каже за Спутњик да су и сами глобални процеси поново пошли у правцу тензија.
„Очигледно је да и Балкан, који је окружен врло нестабилним регијама — Медитераном, Блиским истоком, Кавказом — не може да се стабилизује, пре свега због интереса великих сила“, објашњава Шолаја.
Очигледно је, додаје он, да постоји могућност да ниска стабилност на Балкану, постане и висока ако буде требало, а то по Шолаји треба, како каже, „онима који желе да овај ниво конфликта пренесу на Средњи и Блиски исток.
„Тамо где се једна непозната творевина назива државом. Некако је већ ушло у жаргон да се „Исламска држава“ назива државом иако ту нема ни ’д‘ од државе, већ је у питању криминална организација која очито користи одређене економске просторе и енергетске процесе да би се позиционирала, и да би за рачун западних земаља постигла неки резултат. Стабилизација на Балкану значила би и већу могућност стабилизације на Блиском истоку“, уверен је Шолаја.
Мишљење Владимира Пивоварова, бившег шефа Војно–безбедносне и контраобавештајне службе Македоније, донекле се разликује од мишљења претходних саговорника.
Он верује да је све, па и безбедност, у рукама овдашњих политичара. Он каже да ако се говори о нестабилном Балкану, онда морају да се изнесу и одређени аргументи.
„Тачно је то да смо немирно подручје, јер нам је и менталитет такав, а то је показала и историја. Док су други градили у својим државама, ми смо расправљали о међама“, подсећа он.
Пивоваров о тези да некоме „са стране“ одговара врућ Балкан каже да је то тачно, али закључује да то може да утиче на ситуацију само у оноликој мери колико му је то у једној држави дозвољено.
