Виши научни сарадник Центра европских студија и Института светске економије и међународних односа Руске академије наука Владимир Оленченко каже за Спутњик да авион овог типа није од оних који често имају техничке проблеме.
„Овај тип авиона се баш напротив сматра врло безбедним. Конкретно, авион који је доживео катастрофу није се користио само у Русији већ и у другим државама на основу лизинга, и није био стар“, истиче он.
Према његовим речима, нико није могао да очекује да ће доћи до квара.
„Пре сваког полетања, било где у свету, авион се детаљно технички прегледа. Овде је заиста тешко наћи корен и узрок ове несреће“, наводи Оленченко.
Како каже, у оваквим ситуацијама сви морају бити врло одмерени, пажљиви и детаљни, јер постоји могућност да ће истрага потрајати.
„Требало би пажљиво прикупити остатке авиона и по могућности поново саставити тело летелице, како би се евентуално јавила идеја шта се дешавало до пада авиона. Наравно, за све ово треба много времена. Овде би журба била контрапродуктивна“, закључује он.
Генерални директор међународне консултативно-аналитичке агенције „Безбедност летења“ Сергеј Мељниченко каже да је тешко дати једнозначни одговор.
„Чињеница је да се на земљи воде оружани сукоби. И у Египту претпостављају да те оружане формације имају ракете које се испаљују ’са рамена‘. Ипак, важно је рећи да је њихов радијус и висина домета ограничена и ове ракете не могу да достигну одређену висину“, тврди Мељниченко.
Према његовим речима, када се зна да постоји опасност од оваквих ракета, онда се за саобраћај затвара нижи ваздушни простор, а виши остаје отворен за летење.
„Ипак, овде је важно нагласити да су овакве одлуке удар на економију земље, јер за прелетање преко територије једне државе авио-компаније то плаћају“, каже он.
„Хајде да не заборавимо каква је Синај територија… Ту је и Израел који има моћни ПВО систем, са бројним радарима и свом осталом пратећом опремом. Ту је и Сирија, а и Ирак. Мислим да овде једноставно није могуће тако лако сакрити оружје које је могло да буде фатално за овај авион.“
Методом елиминације, како каже, може се претпоставити да милитанти нису могли да оборе авион јер напросто немају оружје таквог домета.
Директор компаније „Алијанса авијационих технологија Авинтел“ Виктор Прјадка подсетио је да је авион, док је био у власништву претходне компаније, имао оштећења задњег дела трупа и да би можда могло да изазове квар система управљања авионом.
„У време када је руска компанија користила тај авион дошло је до ’повећања‘ замора материјала, то јест критичног оштећења материјала од којег је направљен ваздухоплов, што је можда могло да изазове експлозију и тотално уништење система управљања“, истиче он.
Како каже, у прилог овој верзији иде и чињеница да се фрагменти задњег дела авиона налазе чак и до пет километара удаљено од носа авиона.
„Нисам сигуран да ће у овом случају подаци из црних кутија дефинитвно открити узрок пада авиона.“
