Суочена са једном од највећих криза од када је преузела трећи мандат пре две године, немачка канцеларка не показује знаке нервозе. Њена популарност је била у паду од почетка избегличке кризе, али последња истраживања јавног мњења показују да је ова тенденција заустављена.
То не значи да су проблеми са смештајем око милион избеглица који су од почетка године стигли у Немачку решени. Напротив, то је предмет бурних расправа унутар коалиције, коју чине леве и десне снаге, социјалдемократи и демохришћани Ангеле Меркел.
Иако анкете показују да Меркелова има велику подршку унутар партије (82 одсто чланова је задовољно њеним радом и 81 одсто жели да она буде лидер и у 2017), није поштеђена критике у сопственим редовима. Незадовољна је база, чланови странке који се са ситуацијом суочавају на терену, где постоји огроман логистички проблем како да се избеглице региструју и распореде у прихватне центре. Многи су под шаторима јер за њих нема довољно места у прихватилиштима.
Највећи притисак долази из Баварске, која је прва на удару.
Председник баварске владе и коалициони партнер Меркелове Хорст Зехофер најгласнији је у критици владине политике. Његов предлог да се затворе границе Меркелова је одбила, објашњавајући да то није могуће, да се тиме неће ништа постићи и да ће створити хаос на Балкану. Она је, међутим, пристала да успостави већу контролу на аустријско-немачкој граници, као и да се отворе „транзитне зоне“ које би обезбеђивала полиција, са циљем да се спречи да избеглице уђу на немачку територију.
Против ових „затвора за мигранте“ су социјалдемократи, који предлажу да се „прихватни центри“ отворе унутар Немачке. Са овим се слаже 70 одсто Немаца, али не и они у мањим местима, који траже од владе да избеглички кампови буду у великим градовима.
Унутар коалиције, као и у немачкој јавности, постоји, међутим, сагласност да прилив миграната мора да се заустави.
„Већина сматра да оно што се десило ове године не сме да се понови“, каже за Спутњик Оркан Кесемен из немачке Фондације Бертелсман.
На удару су највише избеглице са Балкана, од којих долази 40 одсто захтева за азил од почетка године. У великом таласу избеглица који је са Косова кренуо у лето 2014. године, у Немачку је стигло 130.000. Њихове шансе да добију азил су готово непостојеће, мање од један одсто је у томе успело. У Немачкој су за њих зато подигли посебне прихватне центре, са циљем да их што брже пошаљу назад. У једном од ових „центара за Балканце“ у Инголстаду у Баварској осванули су натписи: „Нисте добродошли“.
„Рано је рећи да ли постоји антибалкански осећај, али јавност види две различите групе избеглица — ону коју чине избеглице из Сирије, које беже од грађанског рата и којима је потребна помоћ, и ону другу, међу којима су углавном они који долазе са Балкана, за које мисле да немају шансе да добију азил и да није требало да долазе“, каже немачки стручњак за мигранте.
Да би смирио тензије, немачки министар спољних послова Михаил Рот је рекао да је бесмислено усмеравати пажњу на мигранте са Балкана, јер је у последњем таласу избеглица из овог региона дошло само три одсто.
„То више није проблем“, рекао је. Али десетине хиљада избеглица са Балкана још увек чека азил у Немачкој.
О томе како ће се ова криза одразити на немачку канцеларку показаће наредне недеље и месеци.
„Тензије расту, али опстанак коалиције није доведен у питање. Ако Меркелова реши ситуацију биће велики победник, ако не успе, имаће проблем. Нико не може да предвиди шта ће се догодити, јер се ситуација брзо мења“, каже Кесеман.
На исход избегличке кризе ће утицати и бројни спољни фактори, као што је развој ситуације у Сирији и заустављање прилива избеглица из Турске, у којој је Меркелова недавно боравила са циљем да убеди турског председника Реџепа Ердогана да не пушта мигранте ка Европи, обећавши му три пута већу помоћ Европске уније у ту сврху.
