Космичке црне рупе су објекти са гравитационим пољем толико јаким да ниједан облик материје или радијације не може да се отисне од њих. Ко не верује, нека провери код астронома и физичара. Теорија каже да би човек — ако би се нашао довољно близу ивице рупе, али и довољно далеко да не упадне у њу — могао видети свој одраз као у огледалу.
Српска администрација на државном, покрајинском и локалном нивоу представља мрежу чиновника толико јаку да ниједна политичка партија не може да јој одоли. Ко не верује, нека провери код пореских обвезника и минист(а)ра финансија. Теоретичари политике је иначе описују као армију страначких активиста, повезаних ортачким и рођачким везама, која може дати или ускратити подршку на изборима. Још је више оних који тврде да просечан сведок времена, ако боље загледа, може на њој видети одразе свих влада Србије у протеклих 20 и више година.
Реформе, мајке ми
Нема сумње да су сви политичари увек били свесни да је број државних чиновника превелик, али им се због којекаквих разлога „није дало“ да се ухвате у коштац са тим проблемом. Прича о прекобројности у администрацији је било одмах после промена 2000. године. Али је више од тих прича било и дела, односно новог запошљавања.
Прича се, барем медијски, захуктала прво најавом смањења броја запослених од стране тадашњег председника Бориса Тадића у зиму 2009. на „копаоничком Давосу“. Онда је у мају исте године уследило бројање прекобројних који ће први отићи (десет одсто, према рачуници тадашњег министра економије Млађана Динкића). Са причама о неопходности отпуштања се није престајало ни у наредним годинама, али се још више није престајао ни са примањима нових административаца, а суштински чланова партија.
Тренутно је актуелна најава потпредседнице Владе Србије Кори Удовички да отпуштања у јавном сектору крећу до краја године, али да се не зна колико ће људи добити отказе. Удовички рече да раде на томе да ће у централним институцијама бити смањења за око 9.000 чиновника, а да ће у локалним самоуправама тај број бити око 5.500.
Плаћајте грађани
Тачан број запослених у целокупној администрацији још није прецизно утврђен. Помињана је бројка од око пола милиона, а за време министровања Лазара Крстића ресором финансија дошло се до (незваничног) броја од око 700.000 запослених у целокупној државној администрацији. Према светским стандардима један чиновник „иде“ на хиљаду становника. Ако Србија има око 7.000.000 становника, па чак да рачунамо да су сви радно способни (а нису јер у овај број улазе и деца, студенти и пензионери), требало би да у Србији буде запослено око 7.000 чиновника. Дакле, тренутно их је сто пута више.
Плус — а то није само наша оцена већ и суд озбиљних аналитичара и економиста — структура тих административаца је лоша, што узрокује лош квалитет рада, а пошто урушавање траје готово више од две деценије, најбољи су се преселили у јавна предузећа и приватне компаније. У управи су остали посредно или непосредно страначки људи који у време избора постају бели медведи.
Према изјавама појединих економиста, првобитни план је био да 75.000 људи у наредне три године буде отпуштено, али ће на крају 30.000 до 40.000 људи вероватно мање радити у јавној управи у 2017. години. Наиме, план је да људи буду отпуштани према некој годишњој квоти. Свакако, важан фактор у свему овоме је и новац за отпремнине тим људима. Али и страх од тога да они за који месец после отпуштања дођу пред институције, јер не постоји амбијент да нађу нови посао или су то људи у годинама који нису довољно квалификовани за нове послове.
Свакако да проблем фискалног дефицита неће бити решен само отпуштањем административаца, али од нечега мора да се почне, реформа са „мајке ми, биће“ мора да пређе у праксу, а и неки позитиван сигнал мора бити послат пореским обвезницима. Да ли ће се све то у стварности и догодити, или ће све ово бити само још један у низу шлагера сезоне? Крај године је близу, није далеко ни 2017, а онда ћете и на изборима знати шта заокружити.
