Свет још једном сазнаје како је избегао нуклеарну апокалипсу.
Извештај из фебруара 1990. године, са којег је недавно скинута ознака тајности, говори о страху СССР-а од рата 1983. године и описује колико су САД и СССР били опасно близу уласка у рат.
Извештај открива како је апарат америчке националне безбедности из хладноратовског периода пропустио да види многе знаке упозорења.
„Према наводима председничког Саветодавног одбора Обавештајне службе, САД су ’можда омашком своје односе са Совјетским Савезом ставиле пред осетљив обарач‘, током нуклеарне вежбе НАТО-а 1983. године под називом ’Способни стрелац 83‘“, наводи се у извештају.
Документа НАТО-а и америчке авијације, са којих је скинута ознака тајности, показују да је вежба „Способни стрелац 83“ укључивала велики број нових провокација, које су у Совјетском Савезу могле бити погрешно протумачене као припреме за прави напад.
Вежба је укључивала пребацивање 19.000 америчких војника у Европу авионима који би ниско летели и тако били невидљиви радарима, пребацивање командних центара из сталних штабова у „привремене ратне штабове“, примену „процедура употребе новог нуклеарног наоружања“ укључујући консултације са штабовима у Вашингтону и Лондону; као и „осетљива политичка питања“, где су бомбардери Б-52 више пута „случајно поменути“ у контексту нуклеарних напада, наводи се у извештају.
Извештај такође обухвата и додатне знаке опасности које је СССР лако могао погрешно да протумачи, који су описани као „специјални набори“. То укључује комуникацију „пре саме вежбе која теоретски подиже ниво приправности војске ван редовног војног режима, кроз различите фазе упозорења до општег упозорења“, као и да „неки амерички авиони примењују процедуре управљања нуклеарним бојевим главама, укључујући излетање из хангара са врло реалним имитацијама нуклеарних бомби“.
Из ових навода произилази да је Совјетски Савез заиста веровао да се САД припремају за прави рат и да је своју војску мобилисао за одговор.
У резимеу документа из Архива Националне безбедности наводи се да је „Војна реакција Варшавског пакта на вежбу ’Способни стрелац 83‘ била ’несразмерна у обиму‘ и укључивала ’премештање нуклеарног наоружања хеликоптерима из складишта у јединице за испоруку‘, обуставу свих ваздушних операција осим летова за прикупљање обавештајних података од 4. до 10. новембра, највероватније како би на располагању било што више авиона у случају рата“.
Испоставило се да Америка о овим активностима ништа није знала.
„Америка је била жртва инверзне грешке и није мислила да су Совјети били озбиљни у припремама за рат, делимично и зато што нису ни помислили да Совјети заиста мисле да Америка жели прва да испали нуклеарни пројектил. Као резултат, они који су водили главну реч у америчкој војсци и обавештајној служби нису мислили да се током ’Способног стрелца‘ дешава било шта необично“, пише у извештају.
На срећу, „војни заповедници који су били задужени за вежбу ’Способни стрелац‘ минимизирали су ризик не реагујући на доказе да се делови совјетске армије померају на неуобичајен ниво приправности“.
Одлуку да се не повећа ниво приправности западњачке војске донео је генерал-мајор Ленард Перотс док је био на положају заменика шефа обавештајне службе америчких војних снага у Европи.
Да је америчка војска померила своје оперативне процедуре у Источну Европу, то би довело до ескалације тензија и повећало шансе за случајни рат.
Може бити да је несвесно неделање америчке војске заправо спасило свет.
