Помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд недавно је поновила оптужбе на рачун руских Војно-космичких снага које, како је рекла, „не ратују против Исламске државе, већ нападају умерену опозицију на западу Сирије“.
„Москва тврди да су војне акције Русије у Сирији усмерене против Исламске државе, али већина напада које руске снаге изврше дешавају се у деловима Сирије у којима Асадов режим није успео да задржи превласт, већ је те територије заузела умерена опозиција. Ми ћемо појачати напоре с циљем да им помогнемо. Ради се о провинцијама Хама, Хомс, Алеп и Идлиб“, рекла је Нуландова.
Међутим, те провинције су — ако се може веровати руским обавештајним изворима — под контролом Нусра фронта, организације блиске Ал Каиди, о којој је недавно говорила и друга помоћница државног секретара, Ен Патерсон.
„Екстремисти Нусра фронта су практично ’прогутали‘ трупе које смо раније звали умереном опозицијом“, рекла је она.
Да ли Вашингтон, дакле, на овај начин стаје у заштиту екстремиста, односно Москви поручује да руски пилоти не би требало да гађају њихове положаје? Британски публициста и специјалиста за геополитику Џон Вајт каже да је ситуација на терену од почетка акције руских војних снага поприлично јасна, али да Америка шаље „веома збуњујуће поруке“.
„Оно што је руска интервенција у Сирији са собом донела је, између осталог, и то да се сада јасно види до које мере је читава конструкција, коју су САД покушавале да одрже у у тој земљи, урушена. Не постоји умерена опозиција у Сирији! Тај израз је само западна флоскула, која више не значи апсолутно ништа. Чак и подаци западних обавештајних служби то јасно показују — од 2012. године екстремисти доминирају у снагама опозиције, и та доминација временом је била све већа. У Сирији сада постоје само две струје — снаге Башара ел Асада, и Исламска држава — односно Ал Каида. Али Викторија Нуланд, фанатични амерички неоконзервативац, упорно покушава да напабирчи какав-такав легитимитет и кредибилитет за америчку политику у Сирији, која је потпуно пропала.“
Вашингтон је јавно признао и да су многи припадници трупа такозване „умерене опозиције“ пребегли у редове Исламске државе — дакле, прикључили се терористима — или предали оружје огранку Ал Каиде, Нусра фронту. Међутим, Нуландова тврди да америчка администрација не намерава да прекине да помаже умереним опозиционим снагама. Али ко су ти људи? Коме то Вашингтон упорно жели да помогне? Џон Вајт каже да за њега нема много дилеме.
„Они заправо говоре о остацима Слободне сиријске армије, која јесте постојала до 2011. године, али у ограниченој мери. Међутим, врло брзо су у сиријском конфликту, који је био веома флуидан, верски фанатици преузели контролу над опозицијом, када су се у огромном броју буквално слили у земљу из околних држава — Турске, Јордана, Ирака… и брзо су формирали своје сопствене оружане снаге. То су све варијације на тему Ал Каиде, која је главна компонента свих терористичких групација, па и Исламске државе. Викторија Нуланд у овом случају није баш у најбољем контакту с реалношћу… Али сам сигуран да она тачно зна шта ради и каква је ситуација на терену — тамо влада апсолутни хаос, и тешка криза. А тај хаос и ту кризу изазвала је америчка политика! Оно што Русија покушава да уради јесте да донесе некакву стабилност. Москва је, наиме, на време схватила да никоме не иде у прилог да Сирија и њене институције доживе потпуни крах, па без обзира на то да ли су у питању присталице или противници Башара ел Асада. Тај крах је јасно видљив и у Ираку и Либији — претходна два америчка експеримента у региону — са катастрофалним резултатом“, сматра експерт.
Нуландова је, каже Џон Вајт, недавно изјавила и да број наводних руских жртава у Сирији расте, а да Москва те податке крије — иако је за сада, према званичним подацима, у Сирији живот изгубио само један руски војник, младић који се убио због психичких проблема. Поставља се питање, каже он, где америчка администрација налази инспирацију за ту врсту искривљеног представљања чињеница.
„Чини ми се да на Западу постоји једно веома занимљиво ’тржиште‘, пре свега за сиријске дисиденте који на њему могу успешно да пласирају овакве измишљене приче. А оне се савршено уклапају у амерички наратив — тврдити да руски војници страдају у Сирији, а да руска јавност о о томе ништа не зна је, у најмању руку, пуцањ у празно. У питању је подивљали ревизионизам Вашингтона, који би ваљда требало да врати некакав кредибилитет Америци у региону у којем га је она одавно изгубила.“
Џон Вајт каже и да, између осталог, захваљујући интеграцији некадашњих опозиционих снага — које је логистички и финансијски подржавао Вашингтон — у Исламску државу, терористи у Сирији сада располажу противваздушним системима који могу да погоде циљеве у ваздуху на мањим висинама. То је потврдила и сиријска војска, која тврди да због тога губи велики број авиона. Наиме, за разлику од руске авијације, опремљене најмодернијим летилицама, пилоти сиријске војске у већини случајева морају да лете на нижој висини како би прецизније гађали објекте терориста.
