Жан Кристоф Бисон, писац и уредник културне редакције листа „Фигаро магазин“, остаће амбасадор за развој међукултурног дијалога при Клубу Унеска на Сорбони, највећем париском универзитету.
Уочи гласања о пријему Косова у организацију Уједињених нација за културу и образовање изјавио је да ће да се одрекне почасне титуле коју су му доделили чланови овог клуба уколико ова иницијатива прође. Историчар по образовању, аутор више књига о Београду и српско-француским односима, међу којима је и „Роман о Београду“, сматра позицију Француске, која је подржала пријем Косова у Унеско, парадоксалном.
— Велико је олакшање што је овај захтев одбијен, зато што не постоје услови за пријем Косова у институцију чији је задатак да штити културну баштину. На Косову су манастири, гробља и цркве заштићени бодљикавом жицом, штите их наоружани припадници страних мисија. Верски и културни споменици Срба се скрнаве, на цркве се бацају гранате. Не кажем да садашња влада Косова охрабрује или учествује у скрнављењу ових светих места, али ништа не чини да их заштити, а то је мисија чланица Унеска.
Надам се да ће ово бити знак властима у Приштини да предузму кораке како би Срби могли безбедно да иду у цркве, манастире и на гробља, а ми Французи да не шаљемо више војнике да штите српска света места од напада албанских екстремиста.
Недостатак реакције у Француској након гласања у Унеску показује да за ово питање не постоји интересовање?
— То је, међутим, добра вест за све Французе који знају да је ова важна културна баштина Европе на удару и да је мало по мало уништавају они који не поштују овај део европске историје који је и део наше, француске историје. Европске земље попут Велике Британије, Француске и Немачке не желе да се овим баве јер не желе да признају да су направиле грешку, да се на територији Европе догађају ствари које подсећају на апартхејд, уништавање културне и верске имовине. Ако се о томе проговори, то би значило признавање неуспеха, признање да су интервенисали без размишљања шта ће бити после. То је ароганција западних земаља које мисле да увек имају морално право иако њихов одлуке имају катастрофалне политичке последице.
Шеф британске дипломатије Филип Хамонд је уочи гласања у Унеску рекао да ће српска културна баштина бити боље заштићена уколико Косово постане члан ове организације…
— Британци су се исто понашали када су колонизовали пола планете. Њих интересује трговина. Када их отерају, не занима их оно што су оставили иза себе. Напустили су Индију 1947. године, и ситуација коју су оставили је довела до рата са Пакистаном, сукоб који још увек није решен. Британци сматрају да им је доста да плаћају за присуство УН на Косову, не интересује их шта се тамо дешава, сматрају да то није њихов проблем. Чим постоји неки проблем у Европи они се склањају, неће да се мешају. Али они су се умешали 1999. године, када су интервенисали на Косову са САД и Француском, и сада би требало да решавају проблеме које је та интервенција изазвала.
Позиција Француске је доследна, али тешко објашњива…
— Она је парадоксална, што објашњава одсуство реакције. Французи добро знају шта се дешава на Косову јер тамо шаљу војнике који ризикују животе да заштите ову културну баштину. Иако је подржао иницијативу Косова, Париз није свуда објавио да очекује своје пријатеље у Унеску, што иначе чини када жели да саопшти свету одлуке које сматра важним. Француској влади је сигурно лакнуло што Косово није примљено у Унеско, јер би морала да објашњава шта раде њени војници тамо. Ако није у стању да заштити културну баштину, Косово нема шта да тражи у Унеску.
