Одлука Уставног суда Косова да привремено суспендује Бриселски споразум са Србијом о Заједници српских општина нема правни одговор. Он уопште није могућ у оквирима права и треба га тражити на политичком терену, тврди за Спутњик професор права на Универзитету у Приштини и бивши члан преговарачког тима Србије Душан Челић.
Он каже да, узимајући у обзир да је Косово противправна творевина, и његове правне институције и његов, условно речено, правни систем почивају на политичким, а не на правним премисама.
„Мислим да иза ове игре са њиховим уставним судом заправо стоји политика. И то не само унутрашња, него и спољна. Некоме од спонзора њихове независности је стало да опструира све оно што је из бриселског споразума на било који начин везано за интересе Срба на Косову и Метохији и Србије“, објашњава професор Челић додајући да формално правно Косово може да оцењује бриселски споразум и споразум о ЗСО јер их сматра „међународним“ споразумом.
Он, међутим, истиче да је интересантан тајминг који је изабран за овакву одлуку, а који је по њему уследио после низа спољнополитичких догађаја, међу којима је и потписивање ССП-а.
„Друга уговорна страна (ЕУ) која је потписница ССП-а са територијом Косова је знала да је косовска председница покренула ову иницијативу, али се приступило потписивању. Дакле, опет се враћамо на терен политике. На терену права, наравно да се није могао потписати споразум са територијом која је под управом УН и Резолуцијом 1244“, објашњава он.
Челић понавља да је дубоко уверен да је ова привремена мера косовског суда, која је на снази до 12 јануара, донета на основу консултација са онима који стоје иза бриселског споразума, а ту мисли на неке земље Европске уније и на Америку.
Он тврди да је и овакав бриселски споразум који је, по њему, неповољан за Србију јер она њиме уступа суверенитет сецесионистичкој творевини, неко решио да третира као шведски сто за Приштину. Односно, да јој омогући да бира оно што јој одговара, а да оно што јој мање одговара — кашира.
Министар за повратак и заједнице у косовској влади Далибор Јевтић изјавио је да је суспендовање споразума о Заједници српских општина (ЗСО) од стране Уставног суда Косова, покушај Албанаца да одложе његову имплементацију, а то би, уверен је, лоше утицало на повратак Срба.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић навео је да ће Београд наставити да ради на нацрту Статута о Заједници српских општина без обзира на једностране одлуке Приштине, и да Београд очекује да Европска унија изврши притисак на Приштину да почне да примењује Бриселски споразум.
С друге стране, огласила се и потпредседница Европског парламента Улрике Луначек, која је и известилац СЕ за Косово, која је рекла да уколико Уставни суд одлучи да је споразум у супротности с косовским уставом — треба мењати споразум.
Правник са Косова Азем Власи за Спутњик тврди да је све урађено по процедури и законима Косова и да је он лично не види где је проблем. Он каже да је у питању чисто правно питање, јер може се очекивати да ако је председница Косова затражила оцену суда по овом питању, онда је очекивано да се испоштује и мишљење тог тела.
„То је привремена, такозвана заштитна мера, која подразумева да не могу да се раде никакве оперативне радње по овом питању, док Уставни суд не одлучи о предмету који је добио. Ако суд одлучи да је то у супротности са Уставом Косова, онда значи да од тог споразума нема ништа“, каже Власи.
Власи није међутим прецизно одговорио да ли је могуће суспендовати пола споразума, понављајући да је задња реч у Уставном суду Косова. Како каже, друго је питање да ли ће се у Бриселу разговори наставити о другим питањима. Оно што је сигурно, до одлуке суда неће бити разговора о ЗСО.
