Претња од терористичких напада постоји у целој Европи, па и на Балкану, где свака од земаља региона може бити мета, што показује и податак да је један од осумњичених за учешће у терористичким нападима у Паризу 7. октобра био регистрован на граничном прелазу Прешево. Стручњаци за тероризам с којима је разговарао Спутњик указују да су главне опасности присуство исламиста у земљама региона који регрутују људе за одлазак на сиријско ратиште и тешкоће у идентификовању потенцијалних терориста међу избеглицама које пролазе регионом. Спасава нас, кажу, то што су за терористе медијски много атрактивније велике европске метрополе.
Македонски стручњак за безбедност Владимир Пивоваров упозорава да терористичке организације налазе начине да инфилтрирају своје људе у масу људи који због рата или из економских разлога беже са Блиског истока, а да је проблем што земље региона немају могућност да провере податке о којим се личностима ради.
„Ми имамо сада проблем између људских права, с једне стране, и безбедности самих држава. Политичари региона, руководиоци свих држава морају једном рашчистити с тим питањем: да ли ћемо људска права ставити науштрб могућности да се терористи слободно крећу овим просторима и да ми једног дана будемо мета терористичких аката“, каже наш саговорник.
Према речима Пивоварова, све земље региона од којих многе учествују у међународним мировним коалицијама, такорећи су легитимна мета за могуће терористичке акте. С друге стране, њихове безбедносне службе су слабе, из разних, било политичких, било економских разлога.
„Ми смо лака, подложна мета која може у сваком моменту да буде предмет терористичког акта којем ћемо тешко одолети. Превасходни задатак наших обавештајних служби је превенција извршења терористичког акта. Стопостотни учинак у борби против тероризма не постоји, али сви морамо радити на превентиви, бржој размени обавештајних података и пре свега морамо наше службе једном за свагда реорганизовати тако да им циљ буде одбрана своје државе и народа, а не партијске и политичке препирке између оних који долазе и оних који одлазе са власти, односно пре свега професионализација“, истиче Пивоваров.
Он напомиње да слабост служби безбедности додатно отежава ионако тешку контролу тога ко је међу мигрантима потенцијални терориста.
„Али надам се да нисмо први на списку будућих терористичких аката, јер из онога што је Исламска држава прокламовала видимо да се то односи на велике светске силе, пре свега на тлу Европе. Њихов циљ је увек да буду медијски мега-покривени у целом свету и што дуже, а њихова логика је да би то било интересантније и да би постигли прави циљ ако се напади догоде у већим државама и метрополама“, примећује македонски стручњак.
Спрега исламиста у БиХ са западним обавештајним службама
Експерт за тероризам из БиХ Џевад Галијашевић сматра да је Балкан, као и ЕУ, дестабилизован погрешном америчком политиком која је изазвала мигрантску кризу, али и гомилање НАТО трупа на граници са Русијом и нестабилност у Украјини. Балкан је, сматра он, угрожен управо због западних непринципијелних политика, што је показао напад у Куманову, али и ситуација у БиХ.
„Чујемо претње да једини стабилни део БиХ, а то је РС, треба да буде укинут, да Дејтон треба да буде распакован, па се у то укључила и супруга Холбрука, творца Дејтонског споразума, па Хилари Клинтон, квазиинтелектулаци, Међународна кризна група и све то компликује ситуацију“, наводи Галијашевић.
Он истиче да је у том светлу земљама региона најбоље да преузму одговорност за безбедност унутар својих граница, а не да тероризам третирају искључиво глобално. Допринос европској безбедности је да учините безбедном своју земљу, а она није безбедна ако ви избеглице третирате само као хуманитарно питање, а не и као угрожавање безбедности ваше земље, сматра Галијашевић.
По његовом мишљењу, све државе региона су рањиве што због недовољно изграђених институција, што због етничких и других оптерећења, која помирење чине малтене недостижним, а „могу се личности мирити колико хоће, али сукобљене политичке концепције изазивају трајну нестабилност на овом простору“.
Рањиве тачке у Србији, каже Галијашевић, долазе од албанског, и националистичког, и исламистичког фактора прво са Косова, а онда и са југа Србије, Прешева, Медвеђе и Бујановца. Такође долазе са подручја Рашке области, односно Санџака.
„Истовремено, западне земље, које би требало да буду партнер Србији у борби против тероризма и на чију помоћ Србија рачуна, залажу се да Косово буде држава, да буде у Унеску, да терористи ОВК брину о православним светињама“, каже он. Додаје да исламистички фактор угрожава и опстанак Македоније, док су у БиХ исламистичке тенденције и моћ Сарајева подржани управо западном политичком вољом. Угрожена је, сматра, и Црна Гора од исламског елемента око Плава и Гусиња и дела албанског становништва. Он подсећа и на постојање регрутних центара за слање људи на сиријско ратиште.
„Одласци на сиријско ратиште су организовани. Не може некоме пасти на памет — пробудио се ујутро и оде ратовати у Сирији. Не, организовани су одласци и из БиХ, и из Србије и из Црне Горе. Наравно да је темељ те мреже подршке терористима и подршке ИД у Сирији и Ал Каиди у Сирији, односно Нусра фронту ипак у БиХ. Стварна моћ и стварна логистичка подршка долази управо из Сарајева, не само због подршке исламистичке владе БиХ, него и подршке западних обавештајних и безбедносних агенција које у БиХ потпуности контролишу безбедносни сектор, правосуђе, тужилаштво, све војне и одбрамбене процесе. Претња и јесте спрега исламиста, терориста са западним обавештајним службама које повремено користе исламисте као властиту геополитичку пешадију у разним сукобима и ратовима“, изричит је Галијашевић.
Он упозорава да се ти двоструки стандарди и непринципијелност морају једном обити о главу и примећује да би „неки на западу хтели да се обрачунају са исламистима у Паризу, али би их пустили да на Балкану несметано раде“.
