Да ли је 28. новембар, иначе национални празник Албаније Дан заставе, „дан Д“ за Косово, с обзиром на најављене протесте опозиције? Шта се заправо крије иза приштинске драме?
Део албанске, али и српске политичке елите на Косову верује да је ово само први чин драме која тек предстоји на Косову. Главну улогу према њиховој оцени, игра Хашим Тачи, садашњи министар спољних послова који претендује да се идуће године у јануару кандидује за председника Косова.
Тачи је, тврде извори Спутњика, направио „дил“ са опозицијом, како би имао довољан број гласова када се у парламенту буде бирао председник. До тада, опозиција има одрешене руке да блокира рад Скупштине, протестује и скреће пажњу међународне заједнице…
Заузврат, Тачи им је обећао да ће уз помоћ Америке „притиснути“ Брисел како би се измениле одредбе Бриселског споразума, које се односе на Заједницу српских општина. У исто време, од Америке је добио зелено свето да преформулише име Суда за злочине ОВК из чијег би се назива избацила реч ОВК, а остао би само Суд за ратне злочине.
На тај начин Тачи тако убија две муве — постао би председник чиме би добио моћ да уради горе наведено, а уједно би себе спасао потенцијалне истраге, али и од „политичке смрти“, јер иако рејтинг његове странке расте, његов као лидера у народу — пада.
Приштински аналитичар Дукађин Горани, осим што сматра да су протести опозиције оправдани одраз незадовољства народа, не жели да коментарише потенцијалну умешаност Тачија у целу причу.
Горани подсећа да је садашња коалициона влада у Приштини настала под притиском Европе како би потписала документа у Бриселу, а не као одраз народне воље, јер владу није формирала странка која је освојила највише гласова.
А како ће се ствари на Косову развијати зависиће од одлуке Уставног суда Косова о ЗСО. До тада, сматра Горани, на Косову ће трајати ситуација „незадовољства ниског интензитета“, дакле, неће се разбуктавати. Одлука Уставног суда одлучиће, по његовим речима, да ли ће се на Косову настави велики и озбиљни проблеми или ће се наћи начин да се споразум измени.
„Опозиција неће пристати на било какав рад парламента док се не повуку потписи из августовских споразума, а то је технички немогуће. Ако је тако и ако је немогуће приволети опозицију да се врати у парламент онда остају две могућности — или ванредни избори или референдум о питањима о Заједници српских општина и о демаркацији границе са Црном Гором“, каже Горани.
Уочи најављеног протеста опозиције безбедносне службе на Косову подигле су степен приправности на највиши ниво, а америчка амбасада на Косову је издала упозорење својим држављанима да тог дана избегавају излазак на улице јер може доћи до „ескалације сукоба“.
Павле Димитријевић, извршни директор Бироа за друштвена истраживања, за Спутњик каже да је могуће да се на овај начин само купује време, али и тестира стрпљење међународне заједнице, успевајући да се „на кашичицу“ добије мало по мало онога што се жели.
Коментаришући инсинуације да је Хашим Тачи режисер целе ове албанске представе чији је коначни циљ потапање ЗСО и Специјалног суда, наш саговорник подсећа да је његова странка (ПДК) већ била подељена у време гласања за оснивање Суда за злочине ОВК и да је неизвесно да ли ће она уопште опстати у овој постави.
„Верујем да су та престројавања на политичкој сцени поприлично могућа и да није немогуће да дође до различитих коалиција и подршке, наравно после избора“, каже он, додајући да је могуће да се Тачи краткорочно гледано може наћи на рубу „политичке смрти“.
„Ако би ПДК отишао у опозицију, њихови чланови били би изложени хапшењима по више основа — од ратних злочина до корупције и мислим да је то окидач да се по сваку цену остане у власти“, оцењује Димитријевић, напомињући да би на протестима 28. новембра опозиција могла да покуша и „црногорски сценарио“.
Шефови опозиционих странака у парламенту Косова су предали петицију против успостављања Заједнице српских општина председници Атифети Јахјаги, а уз њу ће бити предани и потписи више од 200.000 грађана Косова који се противе успостављању ЗСО.
У међувремену, председник Скупштине Косова Кадри Весељи заказао је нову седницу косовског парламента за 30. новембар. Он је позвао опозицију да се врати у Скупштину и да не размишља о насилним потезима као што је бацање сузавца, што се дешавало последња готово три месеца. Он је истакао да демонстрације опозиције заказане за 28. новембар нису добра идеја, као и да национални празник не треба користити у политичке циљеве.
Истраживања говоре да су житељи Косова забринути због политичке ситуације, као и да страхују да она може да прерасте у грађански конфликт.
Независни аналитичари, коментаришући предстојећи протест опозиције у Приштини, истичу да ни једна, ни друга страна у сукобу не показују знаке попуштања и да постоји ризик од сукоба ширих размера, у којима може да буде и људских жртава. Такав сценарио се већ догодио 2007. године када је на протестима покрета „Самоопредељење“ у сукобу са полицијом двоје људи изгубило живот.
