Кад је пре шест година тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев у обраћању Скупштини Србије рекао да је европски систем безбедности неефикасан и да би требало направити нови, изазвао је подсмех у тзв. евроатлантским круговима у Србији.
Медведев је том приликом рекао и да би нови европски систем безбедности требало да буде независан од економије и упозорио да се не можемо бавити питањима безбедности на штету других и као примере навео балканску кризу и грузијску агресију на Кавказ.
Данас, речи Медведева, изговорене приликом обележавања 65. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, чак и онима који су му се тада подсмевали, изгледају као пророчанство.
Опијум за народ
Шест година касније, враг је однео шалу. Исламска држава се показала као најозбиљнија терористичка организација у историји, коју може победити само „велика коалиција“ Русије и САД. Наравно, уз садејство свих њихових савезника. Од Европске уније до Саудијске Арабије.
Уз то, извесно је да ни велика коалиција не може победити Исламску државу досадашњим начином „борбе против тероризма“, односно ваздушним ударима. Кога је још НАТО одбранио од тероризма?
Чак и кад би Исламска држава на терену била поражена приликом неке, евентуалне, копнене интервенције — џихадисти би и даље били озбиљна претња савезницима и то код њихове куће. Примера ради, Џихади Џон није једини тренутно светској јавности познати припадник Исламске државе, поносни власник ЕУ пасоша. Зато би и евентуални војни пораз Исламске државе на терену у Сирији и Ираку представљао само добијену битку, али не и рат.
Јер обрачун са Исламском државом није обрачун са државом него са идеологијом. Идеологијом која је у комбинацији са искривљеним схватањем ислама постала прави опијум за масе. И то не само на Блиском истоку него и у срцу Европе. А та се битка не добија на бојном пољу.
Холдинг
Поред идеологије као везивног ткива џихадиста широм планете, као и „опијума“ због кога су тинејџери спремни да се обложени експлозивом дигну у ваздух, највећа терористичка организација у историји човечанства је и озбиљна „мултинационална корпорација“ која остварује високе приходе на глобалном нивоу.
Познато је да је рат најскупљи бизнис и да би се у 21. веку изводила озбиљна ратна дејства, а Исламска држава се показала као озбиљна војна сила на терену, потребне су енормне суме новца. Много је скупо савремено наоружање којег џихадистима у Ираку и Сирији не мањка.
Зато су изузетно важне четири тачке које је Владимир Путин навео као проблеме које би требало решити да би се поразила Исламска држава:
1. Из којих земаља долазе финансијери Исламске државе?
2. Одакле им оружје?
3. Одакле им нафта и ко је купује?
4. Ко купује културна блага која опљачкају џихадисти?
Кад се погледа листа послова којом се бави „ИД холдинг“ очигледно је да имају озбиљне пословне партнере широм света. И то моћне, који баш и нису спремни да се одрекну профита зарад неке озбиљне борбе против тероризма. Због свега тога је Медведев, пре шест година, инсистирао да нови систем безбедности буде независан од економије.
Бизнис, али фер
А кад је реч о пословима којима се Исламска држава бави, очигледно је да су њихови партнери добро позиционирани у државама које би требало да им се на бојном пољу супротставе. Због тога повремено изгледа да имају савезнике у готово свим земљама са којима су у сукобу.
Некима одговара да тргују нафтом, некима да на бојном пољу поразе снаге Башара ел Асада, док је трговцима оружјем у интересу да се капитал обрће.
Уз све то, бизнис план „ИД холдинга“ показује да се терористи баве пословима у којима иза њихових бизнис партнера стоје добростојеће државе. Ма колико се (декларативно, уставно) залагале за приватно власништво и приватну иницијативу иза послова са нафтом и оружјем свугде у свету стоје државе.
Зато је и тешко замислити да ће до формирања „велике антитерористичке коалиције“ уопште доћи. Први корак у формирању такве коалиције била би размена информација о финансирању Исламске државе. А потпуна размена таквих информација открила би ко се све од „добрих момака“ обогатио од пословања са терористима.
