За решавање бројних светских изазова, нарочито тероризма, неопходни су заједнички напори утемељени у међународном праву уз лидерску улогу УН, поручио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров учесницима конференције. У поруци коју је прочитао стални представник Русије при ОЕБС-у Андреј Келин, шеф руске дипломатије истиче да ће Русија тежити да допринесе и да пронађе заједнички пут за решавање проблема и помирење.
„Велику забринутост изазива то што се у последње време систематски нарушава Хелсиншки договор и то у кључним принципима Уједињених нација и ОЕБС-а, што доводи до повећаног броја клонфликата и хаоса на нашој планети. Седамдесета годишњица од победе над фашизмом, коју је прославио читав свет, подсећа нас до каквих катастрофалних последица нас доводе покушаји глобалне доминације, као и архаична логика геополитичких игара која не даје никакве резултате“, рекао је он.
Келин је у свом обраћању подсетио и да је крај Хладног рата дао шансу за успостављање новог квалитета односа између Русије и Запада, која није искоришћена јер су западне земље одлучиле да делују са позиција надмоћи.
Стални представник Русије при ОЕБС-у сматра да је главни проблем што су оконачње блоковског система после Хладног рата на западу доживели као победу, а не као основ за зидање отвореног и инклузивног светског поретка.
Политичари су, према његовим речима, и даље видели корист у линијама поделе у Европи и покушавали да их претворе у реализацију сопствених интереса.
„Да није било и збора западних земаља у корист блоковског мишљења, сада бисмо живели у потпуно другачијој Европи“, истиче он.
Келин је подсетио да је бомбардовањем Југославије 1999. године НАТО активирао мину успореног деловања за деценије унапред и онемогућио предвидивост међународних односа и поновио став Русије да је спољни диктат неприхватљив, те да је неопходно да земље саме праве избор а не да им се он намеће.
И Бивши француски председник Валери Жискар Д'Естен, који из здравствених разлога није могао да дође у Београд, па се учесницима конферениције обратио снимљеном изјавом, рекао је да је време биполарног света прошло.
„Преостаје да сарађујемо у свим сферама што се односи и на кризу у Сирији. Наш први задатак није како да зауставимо проток цивила, него успостављање мира у Сирији. Наши односи треба да буду срдачни и треба да радимо на успостављању економске и културне сарадње и да бранимо људска права“, рекао је Жискар Д'Естен.
У име организатора конференције обратио се председник Центра националне славе Владимир Јакуњин, који је истакао да на договорима из Јалте, Потсдама и Хелсинкија почива међународно право чије кршење изазива домино ефекат.
„Не примећивати фашистичке појаве у Европи то је као да не примећујете кршење свих принципа међународног права, које су пратили и бомбардовање у Југославији, Ираку, Либији, Сирији“.
Према његовим речима, прети велика опасност од покушаја да се дезавуише значај народа који су дали огроман допринос у борби против фашизма, као и да се изједначе агресори и они који су се бранили.
Са друге стране, председник РС Милорад Додик упозорио је на опаснот од исламизма у БиХ, истакавши да је та земља још од сукоба 90-их постала кључна карика на путу Ал Каиде.
Он је позвао на јединство јер, како је рекао, у подељеном свету тешко је постићи сугласност.
У оквиру првог дана конференције говорили су и веома битне личности из европског цивилног друштва.
Бивши министар спољних послова Југославије Живадин Јовановић је поновио да је ера биполарног света завршена и позвао све међународне чиниоце да се поштује међународно право истичући да безбедност није привилегија само великих и моћних земаља већ свих појединаца на земљи.
Сличан став је пренео и декан Високе школе телевизије при универзитету Ломоносов Виталиј Третјаков истакавши да је Западу потребно да му неко нанесе тежак ударац како би затражио помоћ Русије.
Он је додао да ће нова консолидација Европе, по свему судећи, уследити тек након нових трагичних догађаја попут ових у Паризу.
