Терористички акти у Турској, експлозија руског авиона над Синајским полуострвом и масовна убиства у Паризу показују да је потребно тражити нове приступе, ојачати и ујединити напоре у координираној борби против међународног тероризма и екстремизма као глобалне опасности за човечанство, закључак је учесника Међународне научно-друштвене конференције „Јалта — Потсдам — Хелсинки — Београд, у потрази за безбедним светским поретком“.
Учесницима конференције обратио се председавајући ОЕБС-а и шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је рекао је да су сви принципи међународне заједнице нарушени управо на примеру Србије. Он је поручио да међународни поредак треба да буде заснован на принципима, а не само на политичким интересима.
„У самом ОЕБС-у Бечу сам имао прилику да чујем на истом састанку на којем се разговарало о Украјини — где су западне земље имале велике критике на рачун Руске Федерације, оптужујући је да је нарушила територијални интегритет Украјине – да су амбасадори Украјине и САД-а тражили да Косово постане члан ОЕБС-а. Где су ту принципи?!“, запитао се Дачић.
Као још један очигледан пример непоштовања принципа, шеф српске дипломатије навео је чињеницу да су САД пре 4 године биле против пријема Палестине у Унеско, а сада се залажу за пријем Косова. Нема више принципа, постоје политички интереси и тога сви морамо да будемо свесни, рекао је Дачић и додао да међународна заједница мора да пронађе механизме за мирно решавање сукоба.
„Свако компликовање ситуације у свету као што је јучерашњи догађај, обарање руског авиона од стране Турске, као што су терористички акти који се готово свакога дана понављају у многим земљама света, мигрантска криза, само додатно компликују свет“, истакао је шеф српске дипломатије.
Дачић је подвукао висок ниво сарадње Србије са Русијом, Белорусији је захвалио на подршци очувању територијалног интегритета и суверенитета наше земље.
У наставку конференције академик Љубодраг Димић подсетио је на конкретан допринос који је Југославија дала Конференцији о европској Безбедности и сарадњу у Хелсинкију.
„Земља, чији је Србија правни наследник, значајно је допринела да конференција добије ширу физиономију од оне коју су заговарале велике силе, пре свега утврђивање универзалног карактера европске безбедности и сарадње, али и принципи економске сарадње“, рекао је Димић, говорећи о времену поштовања принципа, када су „велики“ умели да послушају „мале“.
„На основу Југословенског предлога урађен је значајан део докумената који говоре о повезивању и сарадњи Медитерана и Европе. Јако битно питање тицало се односа Европе према земљама у развоју. Против воље великих сила Запада, усвојени су позитивни начелни ставови о том питању“, подсетио је академик Димић.
Међутим, свет се за 70, односно у последњих 40 година значајно променио. Зато је, закључују учесници конференције, неопходно да се вратимо закључцима конференције на Јалти, потписане по завршетку Другог светског рата.
„Мир и безбедност поново су угрожени, посебно због америчке војне интервенције на Истоку“, каже некадашњи амбасадор Канаде у Србији, Џејмс Бисет.
„Авганистан, Ирак, Либија, Панама, Сирија, Хаити, Судан, Босна, Србија. У овим земљама дошло је до уклањања режима који нису били пријатељски расположени према америчкој демократији. Смењивање режима Америка је правдала хуманитарним разлозима. Уобичајено, после медијске кампање, демонизовања вођа, дестабилизовања земље, долази до војне интервенције. Био сам сведок свега тога док сам боравио у Србији“, рекао је Бисет.
Он је додао да се овакве ситуације стално понављају, а недавно размештање трупа на границе Украјине, упоредио са објавом рата.
Учесници конференције сматрају да је у времену када је кршење повеље УН постало норма, после последњих терористичких напада у Египту и Паризу, неопходно да ОЕБС и друге међународне организације, као и светска заједница у целини, размотре конкретне предлоге за јачање узајамног разумевања и потраже компромис у решавању актуелних проблема.
Конференција одржана у Београду, у организацији Министарства иностраних послова Србије и Министарства иностраних послова Русије, показује да још има места оптимизму. И да је део света свестан да прелазак тачке без повратка не би био ни налик највећем сукобу у историји, који је натерао свет да поштује принципе и међународно право.
