Само се на први поглед чини да је турски председник Ердоган укључен у борбу против терориста Исламске државе, пише на страницама британског Дејли мејла историчар Мајкл Берли.
Турска авијација заправо гађа углавном позиције „једине армије која представља реалну претњу за ИД и која је победила у бројним сукобима“ — армије Курда у Сирији. У стварности, пише Берли, Исламска држава могла би да буде уништена прилично брзо, ако би Курди деловали слободно, не суочавајући се с нападима турских оружаних снага.
„Док је Турска чланица НАТО-а и коалиције која се бори против џихадиста, Ердоган изгледа чини практично све што може да ослаби снаге које се заиста боре против ИД“, наглашава аутор.
Како наводи Берли, Ердоган сматра Курде много већом претњом Турској него ИД, због њихове тежње да створе сопствену државу. У Турској Курди чине готово петину становништва.
Поред тога, Ердоган „мрзи“ председника Сирије Башара ел Асада, чија ће позиција ојачати ако ИД ослаби. Због тога је Ердоган жмурио на то што се ИД постепено инфилтрирала у мале турске градове кроз које је пребацивала иностране борце у Сирију. „Није примећивао“ ни то да турски кријумчари купују нафту од ИД, пише Берли.
Историчар наводи такође „забрињавајући аспект Ердоганове консолидације власти“: трансформацију Турске из секуларне државе у исламско друштво. Док је био градоначеник Истанбула 1997. године Ердоган је био оптужен да је закључио савез с радикалима, а 2012. на месту премијера „осветио се“ пославши у затвор 324 официра. Финансирање армије која би могла да буде препрека расту исламског утицаја било је смањено за 30 одсто.
Забринутост, према речима Берлија, изазива и то што је све више младих Турака, укључујући и оне из Ердоганове партије, који гаје симпатије према ИД. Тако су, после терористичких напада у Паризу, турски навијачи нарушили минут ћутања на фудбалској утакмици Турске и Грчке, скандирајући „Алаху ахбар“. Око седам одсто Турака не сматра ИД терористима, а више од 15 одсто њих тврди да ИД није претња за Турску.
„Због тога је Владимир Путин, у најмању руку делимично у праву кад га оптужује за дволичност у борби против ИД. Ердоган можда и жели да уђе у Европску унију, али он ће бити пријатељ Запада само док му то одговара“, наглашава аутор текста.