Санџачког духа из боце с почетка деведесетих на слободу је пустио Сулејман Угљанин, председник Бошњачког националног већа (БНВ). Аутономија, статус народа по референдуму из 1991. године, укратко је оно што се, по речима Мухедина Фијуљанина, потпредседника БНВ-а, налази у тексту који је њихов одговор на Нацрт акционог плана који је припремио Београд за преговарачко поглавље 23, а који се односи на националне мањине.
Саговорник Спутњика очекује да реакција на њихов предлог, који је већ послат на све релевантне политичке адресе у Србији и Европи, буде позитивна, јер је, како каже, урађен по европским стандардима.
„Намера нам је да дамо максималан допринос овом важном документу, како за мањине у Србији тако и за саму Србију“, објашњава он.
У документу који је доспео у јавност, а чију је исправност потврдио и сам Фијуљанин, БНВ предлаже регионализацију Србије, али тако да буде уведен такозвани средњи ниво власти, који би гарантовао политички опстанак мањина, другим речима — право на доношење самосталних одлука. Документом је предвиђено да имовином и природним ресурсима располажу мањине, као и да Санџак буде једна недељива регија, у чијем ће се саставу наћи Нови Пазар, Пријепоље, Тутин, Нова Варош Сјеница и Прибој.
Сви захтеви су, како каже Фијуљанин, засновани на вољи грађана Санџака исказаној на референдуму 1991. године, на коме је питање гласило: Да ли сте за потпуну политичку и територијалну аутономију Санџака с правом прикључења некој од република СФРЈ?
Фијуљанин, међутим, тврди БНВ нема намеру да прекраја границе у Санџаку, већ да жели јединствену регију — аутономију, како Бошњацима било омогућено да буду равноправни са већинским народом у Србији.
У том контексту он наводи да је „исход референдума узет само као оријентир за показивање воље Бошњака“.
У њиховом нацрту решења бошњачког питања подразумева се, између осталог, и признавање геноцида у Сребреници.
„Сматрамо да није довољно да се у плану Београда само говори о имплементацији постојећих закона, то за нас није довољно, и очекујемо да се приступи уставним реформама“, каже он, подсећајући да се у поглављу 23 већ предвиђа да до 2017. године Србија има нови устав.
По њему, данас се Национални савети налазе на нивоу невладиног сектора.
Др Мирсад Ђерлек, председник Санџачке народне партије, не слаже се да је Санџаку потребна аутономија, још мање као је рекао „држава Санџак“, на чије формирање је, подсећа он, недавно позвао Сулејман Угљанин.
„Бошњачко национално веће води човек који има исту реторику као и пре 25 година и мислим да је ова прича само позиционирање пред локалне и евентуално парламентарне изборе у Србији“, уверен је он и додаје да у тренутку када се Европа уједињује Угљанин заговара причу која је била интересантна у време распада СФРЈ.
Ђерлек сматра да је Бошњацима те приче преко главе и не верује да би она могла да доведе до неког раскола међу Бошњацима а још мање до сукоба, јер људи одавно разумеју када неко „продаје маглу“.
Ђерлек сматра да Санџак мора да остане мултиетничка средина, и да није спорно да ће се унутар такве средине Бошњаци залагати за очување свог верског и националног идентитета уз вековне комшије Србе.
„Ко год покушава да наруши те односе не мисли добро свом народу и онима који живе у том делу државе, а не мисли добро ни Србији. Убеђен сам да је тренутно у Санџаку много већи број људи који гледају у будућност“, истиче он.
Циљ Санџака је, закључује саговорник Спутњика, да запосли младе људе да изграде бољу инфраструктуру, ојача економију, али све у склопу државе Србије и по њеним законима.
