Истина, позивница је званично послата држави Црној Гори, међутим, Црна Гора данас тешко да се може назвати државом. Свакоме, иоле обавештеном, јасно је да је позивница стигла на адресу апсолутистичког господара Црне Горе Мила Ђукановића, човека који се (не тако давно) званично одрекао комунистичке идеологије, али не и стаљинистичких метода владавине.
Јасно је да Црна Гора не испуњава готово ниједан захтев да би примила позивницу, али је ситно–пијачарски интерес Алијансе, која је изгубила смисао постојања падом Берлинског зида, превладао над начелима на којима је НАТО устројен. Отуд позивница држави у распаду.
И то кад јој време није. Јер, ако је добијање позивнице прошло са врло имало буке у Црној Гори, евентуални пријем у Алијансу изазвао би озбиљније потресе. Јер нема тог спиновања, гебелсовске пропаганде, фризирања истраживања јавног мњења, које ће преокренути већинско мишљење грађана Црне Горе ка приступању Алијанси.
Тешко да би и на евентуалном референдуму (једином демократском начину да једна држава донесе такву, далекосежну војно–политичку одлуку), све и да га организује Ђукановићев ДПС, натегли 50 одсто плус један глас.
Зато је и одлука НАТО–а да се упути позивница последњем комунистичком диктатору у Европи пијачарска, никако стратешка.
У време нове глобалне поделе карата (случај Сирија) Црна Гора, са истрошеним диктатором на челу државе, најмањи је улог који ће послужити Алијанси као алиби кад направи неки следећи уступак Русији у Сирији, Украјини или Турској.
Као што то обично бива, договори великих увек се праве преко леђа малих.
Што се тиче Црне Горе, од старта је јасно да је позивница додатно продубила поделе у иначе жестоко подељеном друштву. Што се тиче Ђукановића, добитак је готово никакав, али и једини могући који је могао ишчупати у оваквој ситуацији.
Ниједан проблем у Црној Гори није решен нити се решење назире, политичка криза је продубљена, економија на издисају, сукоб унутар ДПС–а се наставља (истрага против Маровића), опозиција бојкотује преговоре и протестује, а избори се ближе.
Режим се урушава и ту не помаже ни брод Морнарице Сједињених Америчких Држава „УСС Гравелy“ (ДДГ 107), разарач са навођеним пројектилима, који је јутрос стигао у посету луци Бар у склопу „америчко–црногорске билатералне сарадње у области безбедности“.
Управо улазак америчког брода у луку Бар показује праву природу односа НАТО–а према Ђукановићу. Минимумом средстава помоћи диктатору да се маркетиншким триковима још неко време одржи на власти. До нове трговине са Русијом.