Курц је такав закључак донео на основу студије коју је израдио професор Еднан Аслан са Института за исламске студије Бечког универзитета.
Аслан, у својој анализи, приказује слику паралелног света, који родитељи желе, а удружења која воде обданишта форсирају.
„Многи родитељи желе да за њихову децу буде створено стопостотно исламско окружење“, навео је Аслан, додајући да иза тога стоји жеља да се „заштите деца од већинског друштва, од неморала“.
Међу исламским обдаништима, према његовим речима, уследило је утркивање ко ће понудити што конзервативније и религиозније окружење.
Аслан наглашава да постоји много муслимана који своју децу свесно не желе да дају у таква обданишта.
Међутим, ко жели, може своје дете, усред Беча, одгајати у паралелном свету, и то подржано новцем пореских обвезника Аустрије, пошто Покрајина Беч плаћа бригу о деци у приватним обдаништима.
Анализа Аслана показује да се у тим обдаништима о деци брину искључиво муслиманке, многе од њих су прошле само један двонедељни курс.
План рада, како је констатовао, не разликује се много од онога куранских школа.
Што се језика тиче, како је навео Аслан, иако је аустријска држава донела одлуку о циљаном подстицању учења немачког, у исламским обдаништима недостаје за то неопходно особље, јер многи педагози немају довољно знања немачког, а уједно постоје и нека обданишта у којима се уопште и не говори немачки.
„У тим обдаништима се примењују методе васпитања које нису у сагласности са европским, јер одбијају аустријске вредности, начин живота, као и улогу жене која је прихваћена“, резимирао је Аслан.
Поводом овог извештаја, Курц је истакао да није против приватних верских обданишта, без обзира на веру, али да је проблематично што постоји жеља да се деца заштите од већинског друштва.
„Циљ ограђивања је погрешан приступ“, поручио је он.
С тим у вези је најавио строже контроле, а ако буде потребно и усвајање строжег закона, у чијем фокусу би било подстицање присуства немачког језика.
