Док нам комесар за преговоре о (евентуалном) проширењу Европске уније Јоханес Хан поручује да је отварање прва два преговарачка поглавља, најављено за идући понедељак, „заслужен тренутак за славље“ јер ће то убрзати српске евроинтеграције, а председник Европског парламента Мартин Шулц за то време јавно признаје да „нико не може да каже да ли ће Европска унија још постојати за 10 година“ — што Ханов разлог за славље поприлично обесмишљава — Европска унија нам се пред очима претвара у бирократског узурпатора националних суверенитета и отмичара државних граница. Ако је веровати „Фајненшел тајмсу“ (ФТ), чак и граница оних држава које нису чланице ЕУ, па и Србије.
Како ће нам Европска унија отети државни суверенитет? Учиниће то захваљујући мигрантско/терористичкој кризи која бриселску унију потреса толико дубоко да је чак и председник Европског парламента био принуђен да призна да му радно место можда нема иоле дугорочнију перспективу. Укратко, што јој је будућност неизвеснија, ЕУ као да постаје насртљивија.
После претњи Грчкој да ће бити избачена из зоне Шенгена ако ефикасније не заустави избегличке таласе који у њу пристижу из Турске; после поткупљивања Турске са три милијарде евра и пар обећања приде да се на заустављању избеглица ангажује и сама; после подизања ограда не само међу чланицама ЕУ већ и међу чланицама безграничне шенгенске зоне; и после открића да се у Бриселу разрађују планови за вишегодишње суспензије Шенгенског споразума, Европска унија досетила се да кризу која прети да је дезинтегрише реши интегративним потезом без преседана, претварајући се из уније пред распадом у бриселску наддржаву за какву нико и нигде није гласао. Учиниће то тако што ће преузети контролу над границама држава, чак и ако се државе томе противе!
Позивајући се на документа у која је имао увид и на разговоре са ЕУ дипломатама, ФТ наводи да ће „Брисел предложити стварање сталне европске граничне службе која може преузети контролу над спољним границама уније — чак и ако се влада (чија је граница у питању) томе противи… Тај потез представљао би највећи пренос суверенитета (са државног на унијски ниво) још од стварања заједничке валуте… Европски лидери разматрају могућност увођена заједничке граничне службе већ 15 година, али никада нису успели да превазиђу дубоко укорењене приговоре на евентуално одрицање од контроле сопствених граница, што је једна од главних функција суверене државе“.
ФТ тврди да ће Европска комисија следеће недеље представити планове за замену Фронтекса, садашње граничне агенције ЕУ, новим телом: Европском граничном и обалском гардом (ЕБЦГ). Разлика, према ФТ–у, неће бити само у имену, већ ће бити и суштинска, а то значи, застрашујућа за свакога коме је још стало до националног и државног суверенитета. Коначну реч у ангажовању ЕБЦГ–а, наиме, имаће Европска комисија, а не држава чија је граница у питању. О граници Грчке или Бугарске, на пример, неће одлучивати Грчка или Бугарска, већ неко у Бриселу. И то чак и ако се Грчка или Бугарска томе противе.
„Један од најспорнијих елемената нове регулативе пренео би на (Европску) комисију право да одобри ангажовање, по препоруци управљачког одбора новоформираног ЕБЦГ–а. Ово би се такође односило и на чланице Шенгена које нису чланице ЕУ, као што је Норвешка. Иако би државе-чланице биле консултоване, оне не би имале право на једнострани вето на ангажовање (ЕБЦГ–а)“, преноси ФТ.
Србији пак не прети опасност да убрзавањем својих ЕУ интеграција убрза и процес губитка контроле над својим границама. Та опасност, наиме, прети нам већ и сада. „Фајненшел тајмс“ пише и о Србији:
„Одобре ли чланице ЕУ овај план, замена Фронтекса имаће мноштво нових овлашћења, укључујући и право да унајми и контролише сопствену граничну гарду и да купује своју опрему. Такође, биће јој дозвољено и да делује у државама које нису у ЕУ — као што су Србија и Македонија, које су постале транзитне државе за људе који покушавају да дођу до северне Европе — ако буде затражено.“
Већ следеће недеље, дакле када у Бриселу будемо прослављали отварање прва два преговарачка поглавља, усвоји ли се документ у који је ФТ имао увид, од нас би могло да буде затражено и да контролу својих граница одузмемо себи и предамо је некоме у Бриселу. Где је крај таквим жртвама? И, у име чега их уопште и подносимо, будући да „нико не може да каже да ли ће Европска унија још постојати за 10 година…“
