Недвосмислену намеру Турске да се врати на Балкан потврдио је и премијер те земље Ахмет Давутоглу, када је октобра 2009. у Сарајеву, тада у својству министра спољних послова, изјавио: „Ми желимо нови балкански регион утемељен на политичким вредностима, економској међузависности и сарадњи и културној хармонији. То је био османлијски Балкан. Ми ћемо обновити овај Балкан… Османлијска столећа Балкана су успешна прича, а сада је треба обновити“.
Колико је од својих планова на Балкану Турска остварила последњих деценија и имају ли Србија и земље региона разлога да се плаше њених неоосманских амбиција?
Владислав Јовановић, некадашњи амбасадор СФРЈ у Турској, за Спутњик каже да се економски успон Турске и њена жеља да игра значајнију улогу на Балкану подудара са интересом Америке да охрабри друге, а не само западне земље, да уђу на ове просторе.
„Турска је сигурно добила миг охрабрења са америчке стране да буде економски амбициознија и агресивнија, не би ли подмирила неке економске потребе балканских земаља, како оне не би морале сувише да се окрећу Русији и Кини“, каже Јовановић.
Иако су узнемирујуће изјаве у Сарајеву предсказивале политички и стратегијски налет Турске на Балкан, Јовановић објашњава да се све стишало као резултат промене објективних околности и проблема у које је Турска ушла у својој земљи и суседству.
„Турска није учинила ниједан велики корак у правцу Балкана. Чињеница је да је признала Косово и ојачала односе са Албанијом, Приштином, бошњачком БиХ, а настоји да ојача свој утицај и у Рашкој. Али, то су добици који су релативно скромни и не указују на то да ће Турска брзо да се појави на Балкану као нека врста фактора који одлучује и коме се други морају повиновати“, сматра Јовановић.
И политички аналитичар Бранко Радун каже да од бучне најаве о повратку Турске на Балкан није много остало.
„Турска јесте дошла на Балкан са својим бизнисом и утицајем који ће се у наредном периоду сигурно појачати. Међутим, ситуација се у међувремену променила, Турска се окренула ка Блиском истоку, Ердоган је имао унутрашње проблеме, Анкара је имала компликоване односе са Израелом, Вашингтоном. Последњих пар година Турска је била прилично пасивна, тако да није направила неки значајан искорак у свом циљу да се врати на Балкан“, објашњава Радун.
И Владислав Јовановић сматра да ће Турска, окупирана непосредним проблемима из суседства, ући у дужи период застоја и неће имати много времена нити ресурса да се на офанзивнији начин бави Балканом, а тиме и Србијом. Такође, наводи бивши дипломата, планове Анкаре у овом региону покварила је и чињеница да њени интереси нису једини. На Балкану су присутни и други центри моћи, чији се интереси додирују, али и супротстављају турским.
„Повратак регионалне и глобалне моћи Русије осећа се како на Балкану тако и у самој Турској. Она све више зависи од добрих односа са Русијом, у економском, туристичком, грађевинском смислу, а видимо да је те односе сада покварила. С друге стране, имамо ЕУ, која се такође појављује са амбицијама да заврши процес европеизације Балкана, што није у складу са турским очекивањима. Ту је, наравно, и Америка, која је увек била предводник политике контролисања Балкана“, наводи Јовановић.
Саговорници Спутњика се слажу да Турску, као регионалну силу, ипак не треба потценити.
„Она има значајне економске ресурсе, а Балкан је расцепкан. Ту су мање и сиромашне земље у којима са пар стотина милиона долара можете да добијете кључне играче на политичкој и економској сцени. Зато Турској није проблем да, не толико директним политичким већ економским и дипломатским утицајем, комбинацијом неке врсте ’меке моћи‘, дође до неких значајнијих позиција на овим просторима“, објашњава Радун.
Не треба улазити у сукоб са Турском, наводе саговорници Спутњика, али ни подилазити њеним интересима.
„Она је била главни лобиста за независно Косово и унитаризацију БиХ, чиме се заправо иде ка гушењу и нестанку Републике Српске, дакле она заговара све оно што је у супротности са интересима Србије и српског народа. Србија мора да буде врло интелигентна и опрезна, да тражи савезнике на другој страни, да има коректан однос са Турском, али да не очекује превише“, каже Радун.
И Владислав Јовановић каже да Србија са Турском, као најјачом земљом у региону са којом има прилично комплементарну привреду, треба да развија добре односе, али и да има на уму тамошњу изреку да је у Турској „чаша увек далеко од усана“.
„Економски успон Турске тренутно је у застоју, али они су и иначе тешки када треба да одвоје новац. Има много обећања, а врло мало остварења. Имам утисак да ће се посете њихових привредних делегација више завршити на спољном гламуру, него на неком импозантнијем улагању. Такође, чак и да буде неке изразитије инвестиције у Србији, она ће подразумевати вишегодишњи период реализације“, закључује Јовановић за Спутњик.
