Путин данима не спава, а портпаролу Кремља Дмитрију Пескову стриктно је забранио да му доноси „Комерсант“. Наиме, руски председник не може да верује да је откривено да званична Москва покушава да се измири са „западним партнерима“ тако што ће се измирити са режимом у Подгорици.
То што сви пратимо извештаје са Блиског истока где руски војници покушавају да спасу цивилизацију борећи се против ДАЕШ-а, ослушкујемо шта ће произвести нагло погоршање односа са Турском, а посредно и са НАТО-ом — ма, све је то лук и вода. Погоршање односа између Русије и НАТО-а, као и Русије и ЕУ, најсликовитије се данас прелама преко црногорско-руских односа.
Тако барем у интервјуу поменутом „Комерсанту“ тврди Мило Ђукановић, премијер ове државе која није чланица ни ЕУ ни НАТО-а. Тај тричави несклад са чињеницама не мења Ђукановићево уверење да се цио свијет око његове главе врти. А сви знамо да ли Ђукановићу ваља веровати.
„Ђукановића фатаморгана“
Но, уозбиљимо се. Геополитика је преозбиљна дисциплина да би је појашњавали изјавама које већ дуже хроничари називају „Ђукановића фатаморгана“.
Као и раније, Ђукановићу су и у интервјуу „Комерсанту“ пуна уста „демократске воље грађана“. Да није што јесте, и да не знамо како стварно изгледа кад Мило дозволи грађанима да имају вољу, помислили бисмо да главна светска битка није око енергената већ око демократије. Извор је баш у Ђукановићевом кабинету, па ко први приграби, његов је мир.
Рече још овај „апостол демократије“ испод Горице да не заборавља чињеницу да је Русија била међу првим земљама које су признале обновљену црногорску независност 2006. Зато сугерише да нема разлога да тако не буде и сад, односно да неће проћи много времена до тренутка кад ће се односи Црне Горе и Русије „вратити у нормалу“.
Та „нормала“ је према Ђукановићу оно што одговара Ђукановићу. У НАТО да спаси главу, санкције Русији да спаси фотељу, апострофирање да „Подгорица нема ниједан разлог да не сачува историјски блиске односе с Москвом“ да спаси економију и туристичке сезоне.
Ко лупа чврге Мајку Тајсону
Иначе, тачно је да Подгорица нема ниједан разлог да се замера Русији, али је још тачније да све чини како би јој се замерила. Кад Црна Гора — ма колико поштовали и ову државу и све њене грађане — уведе санкције Русији то за Москву представља исто што и ујед комарца. Али симболички значи да се тај комарац дрзнуо да лупа чврге Мајку Тајсону. Ета њевазможна.
Дакле, врти Мило, као Балашевић у песми, па само што не каже: речи су моје играчке. Данас овако, сутра онако, прекосутра за појас зађени. Може „демократска воља народа“ за осамостаљење, а никако не може кад одлука о уласку Црне Горе у НАТО треба да буде резултат те „демократске воље народа“.
Можда Ђукановић тако може да спинује и изнова се небројено пута игра речима и судбинама грађана Црне Горе, али је Русија сувише озбиљна држава да би се хватала на јефтине удице. Владимир Владимирович, спава добро и не мучи га Црна Гора. А кад се игра, то чини искључиво са тигровима.
