Поглавље 35, које је Европска унија отворила у приступним преговорима са Србијом, није само нешто са чим се ниједна друга чланица ЕУ при приступању у ову заједницу није срела.
Потенцијално, ово Поглавље делује као „рупа без дна“ јер ће се у зависности од преговора Београда и Приштине у Бриселу ово поглавље стално допуњавати. Међу првим примерима како ће то убудуће да изгледа биће формирање Заједнице српских општина, која, иако договорена, још није заживела ни у мислима приштинских политичара, а камоли на терену.
Од четири споразума која су Београд и Приштина потписали у Бриселу 25. августа, а међу којима су поред ЗСО и споразуми о телекомуникацијама, енергетици и мосту на Ибру у Косовској Митровици, најдаље се одмакло са реализацијом овог последњег.
Међутим, Приштина врло успешно манипулише потписаним договорима. Иако је постигнут договор да Србија на Косову формира компанију за телекомуникације, то се још није десило, јер приштинска власт захтева њено оснивање по законима Косова.
Исто је и са енергетиком, где је било предвиђено да ЕПС формира кћерку фирму, којом ће руководити ЗСО. С обзиром на то да ЗСО није формирана, тешко да ће и ово оживети. Део овог сегмента био је хидросистем „Газиводе“, око чега је и било највише проблема.
С обзиром на ситуацију на терену, стиче се утисак да је Поглавље 35 више писано да би се Београд чвршће „зацементирано“ за потписано у Бриселу. С друге стране, чини се да је у овом процесу Приштина самовољна да се понаша како хоће, знајући да Београд мора да пристане на све, управо због овог поглавља ЕУ.
Слободан Самарџић, професор на Факултету политичких наука у Београду, за Спутњик каже да је отварање Поглавља 35 управо инсистирање на потпуном спровођењу свих бриселских споразума.
Другим речима, ово поглавље је само конкретизована обавеза Србије која произилази из споразума, укључујући ту и споразум о енергетици, односно „Газиводама“. Прихваћено, каже он, мора бити и испуњено.
„У преговарачком предлогу Уније поновљена су сва питања из детаља Бриселског споразума чије је спровођење на себе преузела Србија“, каже професор Самарџић.
Према томе, Платформа 35, према његовим речима, не само да обавезује Србију да формира предузећа везана за енергетику, већ ће та предузећа морати да раде по законима Косова.
„Дакле, то ће бити предузеће Електропривреде Србије, али ће на северу Косова производити и дистрибуисати струју по законима који су прописани законима Косова“, објашњава Самарџић.
То значи, додаје он, да ће то бити страно предузеће у „косовској држави“, а по том систему ће, тврди наш саговорник, радити и ЕПС и „Телеком“. С обзиром на то да формирање кћерки фирми ових државних предузећа Србије захтева и верификацију Владе Србије, немогуће је да буду формиране, јер би се тиме прекршио Устав Србије.
Самарџић каже да је то већ 25. августа прихваћено Споразумом у Бриселу, чиме је већ прекршен Устав Србије.
Интересантно је да се у Поглављу 35 доста тога „поклапа“ са извештајем Приштине о примени Бриселског споразума од пре две недеље, који је проследила ЕУ. У њему је истакнуто да је формирање Заједнице српских општина условљено уклањањем „паралелних структура“ Србије на Косову, као и да је то паралелан процес са израдом нацрта статута ЗСО.
У приштинском документу се наводи да би Србија из свог Устава требало да избрише Косово, што би допринело нормализацији односа које се наводи у Поглављу 35. Влада Косова навела је у овом допису Бриселу да је најмањи напредак у спровођењу споразума постигнут у групи споразума који се тичу „нормализације ситуације на северу Косова“, односно, „консолидације Косова на северу Косова и интеграције косовских Срба“, као и уклањања „паралелних структура Србије“, јер Србија није успела да спроведе споразуме из ове групе, али и јер их је „померала и кршила“.
Косово ће почети са оснивањем ЗСО (Асоцијације) када Србија почне да уклања паралелне структуре на Косову.
Подсећајући да се споразуми из бриселског дијалога могу поделити на три групе — споразуми о билатералној сарадњи „двеју земаља“, споразуми о „нормализацији на северу Косова“ и споразуми о „ратној одштети“, из Владе Косова су истакли да је у извештају наведено да је слаб напредак постигнут и кад је реч о интеграцији Срба у косовски систем.
У извештају се истиче и да „дуализам“ омогућава Србији да извештава Европску унију о напретку, а да истовремено „чува паралелне структуре“.
„На површини изгледа да се споразуми спроводе, али у дубини остају контроверзни и далеко од онога што је договорено у Бриселу“, стоји у документу.
У суштини, Поглавље 35 могло би да добије давно отрцани епитет „шаргарепе и штапа“, где се фактички Београд, зарад напретка у преговорима са ЕУ, кроз ово поглавље полако али сигурно води ка признању Косова.
