Преговарачко Поглавље 35, или по српском Косово и Метохија, од сада па надаље биће траса пута којом ће се Србија кретати ка Европској унији. Међутим, којом брзином ће ићи неће зависити од Београда — већ од Приштине и процене ЕУ.
Преговарачка позиција ЕУ о Поглављу 35 о Косову у приступним преговорима са Србијом објављена на сајту ЕУ предвиђа нормализацију односа са Приштином, поштовање и примену до сада постигнутих Бриселских споразума, а процес европске интеграције Србије повезује са даљим напретком у том процесу.
У истом тексту се имплицира да, уколико процес нормализације односа са Косовом буде знатно заостајао за напретком у укупним преговорима због тога што Србија не делује у доброј мери, нарочито када је реч о испуњавању споразума између Србије и Косова, Комисија ће на своју иницијативу или на захтев неке од земаља-чланица предложити да се обуставе препоруке о отварању или затварању других поглавља док се та неравнотежа не отклони.
Дакле, да ли је сада већ отворено Поглавље 35 мач са две оштрице за Србију и поборнике европског пута?
Павле Димитријевић, извршни директор Бироа за друштвена истраживања (Бироди), не спори да је напредак у преговарачком Поглављу 35 важан за Србију, јер је кључан да би био забележен напредак у осталим поглављима. Међутим…
„У свим актима који су до сада вредновани наведено је да ће се вредновати учинак остварен у Поглављу 35. Кроз њега ће се оцењивати напредак договореног у оквиру Бриселског споразума. Европска унија има механизам да, уколико закључи да Србија не испуњава своје обавезе у вези са Поглављем 35, даље приступање замрзне док се обавезе не испуне“, објашњава он.
Димитријевић подсећа да је ово Поглавље отворено међу првима, пре свега јер је било једно од услова Немачке. Он сматра да на овај начин ЕУ жели да темпо евроинтеграција Србије диктира стабилизацијом добросуседских односа Београда и Приштине, која треба да резултира завршним споразумом који се у Поглављу 35 поставља за крај.
Димитријевић каже да се, иако нигде у Поглављу није поменута реч независност Косова, помиње реализација Бриселског споразума и других споразума који могу да проистекну. То по њему свакако значи да ће се третирати сва животна питања, до питања самог статуса.
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију, верује да је у праћењу Поглавља 35 битно оно што се буде у наредном периоду договарало у наставку процеса нормализације односа Приштине и Београда.
Он подсећа да је првобитна платформа (немачки предлог), покушај да се кроз ово поглавље наметну решења пре разговора са Приштином, пропала.
„Мониторинг ће постојати. Оно што се у наредном периоду буде дешавало у процесу нормализације односа, и буде прихваћено од стране Београда, то ће бити праћено и то ће се сматрати напретком у Поглављу 35“, објашњава Дрецун.
Он каже да је ЕУ „прочитала“ игру Приштине и није прихватила да Београд буде талац приштинских уцена управо због Поглавља 35.
„ЕУ је проценила да је Београд свој део посла урадио, а Приштина не. Због тога Београд није кажњен, и тако ће бити и у наставку. Цениће се оно што Београд уради и оно што може да уради, али и оно што не зависи од Београда“, верује он.
Дрецун додаје и да је Поглавље 35 отворено међу првима и зато што је ЕУ проценила да је Београд у овоме постигао напредак, а то је, према његовим речима, кључни критеријум.
Он сматра да то што Приштина неће да реализује Заједницу српских општина и врши опструкцију, није одговорност Београда, и да то Брисел види.
Игор Новаковић, истраживач Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАК), сматра да реализација овог поглавља зависи од друге стране, односно, од добре воље Приштине. С друге стране, он је уверен да неће бити прекида преговора због нечега што није грешка Београда.
„Ако се осврнемо уназад и погледамо шта је урађено у претходном периоду, видећете да неки елементи који су били предвиђени Бриселским споразумом и даље нису остварени, јер није било могуће да се имплементирају због друге стране“, наводи он и напомиње да једина ствар која може да успори развој преговора у овом поглављу јесте мањак воље у Србији, то јест Београду.
Оно што се Новаковићу, да кажемо, не свиђа у отварању овог поглавља јесте, заправо, комплетно поглавље.
„Проблем је у томе што уместо да фокус буде на Поглављима 23 и 24, која се односе на владавину права и структурну промену српског друштва, у фокус је стављено политичко поглавље у коме се ломи национални дискурс“, истиче он.
У преговарачкој позицији ЕУ се детаљно наводи шта Србија треба да испуни у вези са већ постигнутим споразумима. Србија, како се износи, треба да допринесе наставку формирања Заједнице српских општина (изради статута) у складу са договореним временским планом, и да обезбеди транспарентност финансирања српских општина. Исто тако помиње се и решење питања телекомуникација и енергетике.
