Објављено је да Украјина планира да уз помоћ Турске изгради војну базу на граници са Кримом.
Украјински медији су пренели да се 17. децембра министар иностраних послова Турске Мевлут Чавушоглу састао са бившим лидером кримских Татара, послаником Врховне раде Украјине Мустафом Џемилевом.
На дневном реду било је питање стварања зоне слободне трговине између Украјине и Турске.
Према речима Џемилева, Украјина Турску одавно сматра својим стратешким партнером, али сада је дошло време да се то партнерство оствари у пракси.
Мустафа Џемилев је пренео информацију да премијер Украјине Арсениј Јацењук намерава да дође у званичну посету Турској у јануару, док би украјински председник Петро Порошенко ту земљу требало да посети у фебруару наредне године.
Поред тога, политичар је испричао да планира да уз помоћ Турске створи војни одред на граници са Кримом. Одред који би улазио у састав Оружаних снага Украјине и био потчињен Министарству одбране те земље требало би да буде размештен у Херсонској области.
Како је изјавио Џемилев, „могућности Украјине су ограничене“, из чега проистичу питања о уређењу касарне, изради униформи, наоружању и исхрани војника.
„На дневном реду су сви ти расходи. О тим питањима смо желели да разговарамо са Турском“, рекао је он.
Данас је објављено да је Турска од Украјине тражила помоћ у борби против „руске пропаганде“. То је саопштила заменица украјинског министара за информациону политику Татјана Попова.
„Недавно су представници Турске тражили од нас методолошку помоћ у борби против дезинформација Русије“, навела је Попова, а пренела „Европска правда“.
„Разматрали смо могуће видове сарадње. Пре свега, било је речи организовању обуке за представнике Турске“, истакла је Попова.
Муњевита романса
Односи Украјине и Турске у последње време су подигнути на изузетно висок ниво. Како наводе многи стручњаци, то се догодило услед дипломатске кризе Москве и Анкаре, проистеклој после обарања руског бомбардера Су–24.
После те трагедије званични Кијев је отворено стао на страну Анкаре. Украјински политичари и дипломате једногласно су подржали Турску, изјављујући да је њена авијација имала пуно право да обори руски авион.
Коментаришући тај инцидент, секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Александар Турчинов нагласио је да је турска војска „поступила професионално“.
Према његовим речима, турски војници су „испунили обавезу да заштите ваздушни простор своје државе и безбедност својих грађана“. То саопштење објављено је на званичном сајту Савета за националну безбедност и одбрану.
Турчинов је додао да у случају нарушавања ваздушног простора Украјине „њени војници треба да поступе на исти начин, штитећи земљу од агресије из ваздуха“.
Касније је украјински политичар и олигарх Генадиј Балашов позвао Петра Порошенка да турске пилоте који су оборили руски авион прогласи националним херојима Украјине.
Турци су одмах одговорили на пријатељску иницијативу Украјинаца: монтирали су видео–клип под називом „Каљени у паклу“, који велича Оружане снаге Украјине. У опису видео–клипа наведено је:
„Они су прошли кроз пакао да би се поново родили са новом снагом“.
Како је Украјина угрејала Турску
Кијев и Анкара су одавно партнери када је реч о испорукама природног гаса, изјавио је недавно амбасадор Украјине у Турској Сергеј Корсунски.
Према речима дипломате, Украјина никада није стварала проблеме при транзиту руског гаса преко своје територије, а у периоду „посебно хладних зима“ помагала је Турској да се не смрзне, испоручујући јој део плавог горива непосредно из својих резерви.
Амбасадор је рекао да се нада да ће се после инцидента са руским Су–24 Украјина поново вратити питању чувања резервног горива за Турску, у случају да Москва ускрати гас Анкари, чега се она „веома плаши“.
Подсетимо, због сталних дугова и неспособности украјинске стране да на време плати коришћење природног гаса из Русије неколико пута је дошло до такозваних гасних сукоба.
Најјачи сукоб избио је крајем 2008. године, када је транзит руског плавог горива преко територије Украјине био обустављен готово две недеље.
Тада су кијевске власти, одбивши да исплате дуговања и не сложивши се са ценама које је предложио Гаспром“, запретиле ускраћивањем транспорта руског гаса европским потрошачима.
