Валдис Домбровскис, који је и европски комесар задужен за евро, рекао је за немачки лист Велт да у наредним годинама не треба очекивати проширење зоне евра.
Домбровскис је подсетио да се, пре него што нека земља усвоји евро, фиксира курс по коме ће се домаћа валута мењати за евро.
Курс се фиксира у оквиру механизма девизног курса ЕУ, такозване чекаонице у којој земље проведу две године пре преласка на евро са циљем да се потврди стабилност девизног курса.
„Тај механизам је чекаоница зоне евра. У овом тренутку ниједна чланица се не налази у њој изузев Данске, која је посебан случај", рекао је европски комесар за евро.
Данска се у механизму налази од 1999. године, а према Уговору о ЕУ, има могућност да одабере да остане ван зоне евра и у случају да испуни све критеријуме.
Домбровскис је рекао да су Бугарска и Румунија изразиле намеру да уђу у „чекаоницу“ за евро, а да ће нова конзервативна влада у Пољској вероватно бити „резервисанија“ поводом тога.
„Приступање зони евра било је некада много привлачније новим чланицама ЕУ. То се променило са избијањем кризе евра и криза у Грчкој је сасвим сигурно додатно допринела свему томе“, оценио је европски комесар.
Летонија и Литванија су последње две чланице ЕУ које су приступиле зони евра. Летонија је то учинила 2014, а Литванија 2015.
Међу девет земаља ЕУ које су ван зоне евра налазе се и Велика Британија и Шведска, које никада нису исказале намеру да уведу јединствену валуту.
