Све наше безбедносне структуре раде пуном паром. Заједно са Тужилаштвом за организовани криминал, БИА и нашом Службом за борбу против тероризма формирали смо штаб који свакодневно заседа и контролише све што се дешава на нашој територији, каже за Спутњик министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.
У последње време често се помиње балканска бригада терориста чији су чланови пореклом са Косова и из Албаније. Имате ли података о томе?
— Нас интересују лица која су била у борби на страни Исламске државе и који су се вратили. Обављамо строгу контролу свих особа, у складу са законом, за која мислимо да могу бити безбедносни изазов за Србију. Појачана је контрола над миграторним таласима лица која пролазе кроз Србију, јер увек постоји опасност да су неки од њих потенцијални терористи.
Имамо добру сарадњу са земљама у региону и другим државама. Врло је важно да и они који помажу тим људима буду процесуирани, јер је то најбољи начин борбе против Исламске државе.
Какво је стање безбедности на југу Србије, с обзиром да се сматра да је то најслабија тачка наше земље?
— Било је доста говора о томе, поготово после напада у Куманову. Формирали смо посебан штаб Жандармерије, који је у сталном заседању заједно са свим безбедносним структурама наше земље. Не дозвољавамо изненађења. Снажне безбедносне снаге Србије се налазе на југу земље и нећемо дозволити да дође до нечега. Сви који мисле да ће Србија бити лак плен, грдно су се преварили.
Најављена је реорганизација полиције. Шта она тачно подразумева, осим смањења броја запослених? Постоји ли план за људе који ће остати без посла или ће се већина њих наћи на евиденцији Националне службе за запошљавање?
— Свако ко буде у програму рационализације добиће отпремнину предвиђену социјалним програмом. Што се тиче реорганизације полиције, након усвајања новог закона о полицији, који ће се, верујем, у јануару наћи пред посланицима, ојачаћемо организационе јединице који су носиоци борбе против корупције и криминала у Србији, али и унутар МУП–а, попут Сектор унутрашње контроле. Већ смо формирали Сектор за међународне односе и европске послове, као и Сектор за људске ресурсе који је кључни носилац реформе у полицији. Имаћемо каријерно напредовања, другачији начин вредновања рада и унапређења искључиво на основу заслуга. Више неће бити важно да ли познају некога у полицији или ван, да ли су симпатични неком политичару или тајкуну. Ако не буде резултата, неће бити ни напретка. Могу да познају кога год хоће. До унапређења ће се ићи и кроз обуке и завршавање одређених школа.
Има ли података колико је људи током прошле године ухапшено због корупције и организованог криминала?
— Током ове године откривено је више од 2.000 кривичних дела са елементима корупције што је за око десет одсто више у односу на 2014. годину. Колико год неки покушавали да омаловаже рад полиције мислим да је резултат који је направљен у борби против организованог криминала и корупције показао да српска полиција и те како зна шта ради, и да заједно са Тужилаштвом правимо резултате какви нису виђени у Србији у ранијим годинама. Очигледно не разумеју да је дошло време у којем нема оних који су недодирљиви, да сада Тужилаштво и полиција саслушавају свакога ко је осумњичен за кривично дело, а биће приведени само они за које постоји довољно доказа да се то дело процесуира. Нема политичких хапшења, има само хапшења која су условљена теретом доказа. Ниједан политичар, било на власти или у позицији, не треба да мисли да ће бити заштићен и да ће бити обустављена истрага, ако постоји основана сумња да је починио неко кривично дело. Када се ради о корупцији позиваћемо све и испитиваћемо све. Ми имамо право и обавезу да радимо у складу са законом и по налогу Тужилаштва и сви они који се томе опиру само показују да не разумеју како се бори против корупције. То није борба против маскираног разбојника, већ борба са онима, како се то каже, са белим оковратницима, који не држе пиштоље, али праве штету.
Колико су основане тврдње опозиције да операција „Резач“ има политичку конотацију? И како објашњавате да је део ухапшених одмах пуштен?
— Та акција није никако могла да има политичку позадину, јер су током ње ухапшени људи из различитих политичких странака, међу њима је чак и један од чланова Главног одбора СНС–а.
Дакле, ако се бавите политиком, не треба да мислите да ћете бити заштићени. Полиција не диктира ни колико истраге трају, то одлучује Тужилаштво које процењује да ли има довољно доказа да се крене у акцију. О притвору одлучује суд. Полиција се у то не меша.
Вучић жели да има противкандидата на страначким изборима
Ви сте и потпредседник Српске напредне странке. Зашто напредњаци немају свог кандидата за покрајинског премијера?
— Избори још нису ни расписани. Они по закону морају бити у 2016. години, иако ми се понекад чини да актуелна власт ДС–а не намерава икада да их распише. Међутим, изгледа да ће морати да поштују закон. Што се тиче самог кандидата странка ће, као што је увек имала свој став о сваком питању, имати и став о овом. У овом тренутку, мислимо да је много важније оно што можемо да понудимо програмски и кроз рад наших људи, него само кадровско решење.
СНС ће 13. фебруара имати изборну скупштину. Да ли очекујете веће промене у саставу Главног одбора и Председништва, тим пре што се одлучује тајним гласањем? Да ли се већ зна хоће ли премијер Вучић имати противкандидата?
— Не знам да ли ће Вучић имати противкандидата, али знам да је то охрабривао, тражио је од људи да се кандидују и да не буде једини кандидат. Ја не могу да кажем да мислим да тренутно постоји неко ко има и близу такву популарност као он, зато што људи у странци заиста поштују и воле Александара Вучића. И сви га видимо као нашег председника. Не могу да замислим да би неко ко би се у овом тренутку кандидовао, имао озбиљне шансе да га победи. На крају крајева, он је председник странке који уводи систем тајног гласања. То значи да никада до краја не можете да будете сигурни како је неко гласао, што је важно за демократски процес унутра странке. То наравно доводи да имамо неизвесну трку за друга кључна места унутар странке. И то је добро. У сваком случају, очекујем да ће бити значајнијих промена у Главном одбору, за Председништво не знам, јер у овом тренутку не знамо ни ко ће бити чланови Главног одбора, што је кључна ствар која утиче на све остало.
Хоће ли тада пасти и одлука о евентуалним ванредним парламентарним изборима?
— Мислим да је Александар Вучић био јасан, када се пре неколико месеци огласио, да у наредним месецима ванредни парламентарни избори неће бити тема за СНС и они то заиста и нису. Не бавимо се тиме, не бавимо се оним што је у неком тренутку можда од већег интереса за нас као странку него за Србију, већ се управо бавимо пројектима. Трудили смо се да пројекти који запошљавају људе, доводе инвеститоре, буду најважнија ствар која је обележила 2015. и уједно позитиван замах за 2016. годину.
Ваша колегиница Зорана Михајловић је изјавила да премијер Вучић стално одржава предизборну тензију да би Влада имала боље резултате? Слажете ли се са њом?
— Мислим да премијеру популарност и снага коју има у Влади и код грађана Србије дају довољно снаге и могућности да не мора да прибегава алтернативним методама да би у његовом тиму било довољно енергије, дисциплине и посвећености раду. На крају крајева, ми смо ту где смо, на основу његовог предлога и свако од министра који не ради свој посао, може врло лако да напусти своје место.
Ускоро у посету Србији долази вицепремијер Русије Дмитриј Рогозин, који је копредседник Мешовитог комитета две владе. Да ли се планира проширење сарадње у оквиру руско–српског хуманитарног центра у Нишу?
— Што се тиче области ванредних ситуација руско–српски хуманитарни центар је већ годинама присутан на територији Републике Србије и имао је запажене активности и у поплавама 2014. године и где год је била потребна интервенција. Што се тиче будућности свакако да она лежи у унапређењу технике, и повећању броја људи који на професионалан начин могу да реагују. Такође, током посете наше Владе Руској Федерацији истакли само да очекујемо даље јачање сарадње на сузбијању тероризма, као и размену података и свих информација са којима наше земље располажу. Врло је важна и борба против организованог криминала, нарко трафикинга и на том пољу смо већ остварили завидну сарадњу.
Да ли тежња Црне Горе ка чланству у НАТО ремети стабилност у региону?
— Не мешамо се у унутрашња питања комшија. То је њихова одлука. Наш став је познат, ми смо војно неутрални.
