Опозиција у Приштини неће дозволити влади у Приштини да изгура пун мандат. Другим речима, иако се странци томе противе, извесно је да ће Приштина имати ванредне парламентарне изборе. То за собом неминовно повлачи и успоравање бриселског дијалога, а самим тим и формирање Заједнице српских општина.
Могућа промена власти у Приштини, према речима Павла Димитријевића, извршног директора Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), замрзла би бриселски процес.
Он би, како каже, сигурно био успорен до избора нове владе, јер влада у техничком мандату сигурно не би ризиковала да пред изборе реализује активности које би могле да утичу на њихово бирачко тело. Димитријевић каже да би се ванредни парламентарни избори на Косову највише одразили на формирање Заједнице српских општина, али верује да би и нова влада морала да настави започет дијалог у Бриселу.
„И странке које су сада опозиција и стоје чврсто на ставу да су против Бриселског споразума, у једном тренутку, ако би преузеле власт, морале би да под притиском Европе ревидирају своје ставове и поново седну за преговарачки сто. Они би наравно били много тежи саговорници за Београд него садашња власт у Приштини, а и сигурно би наставили још већу опструкцију реализације Бриселског споразума“, сматра Димитријевић и додаје да је на ЕУ да нађе решење ове слагалице.
Друштвеним мрежама, међу присталицама опозиције круже различите „инфографике“ о, како они тврде, штетности примене Споразума о ЗСО. На једној од њих, под називом „Ризик од заједнице“, на мапи Косова приказани су делови територије — општине са српском већином које ће чинити Заједницу. На левој страни дат је списак оних косовских ресора који неће имати контролу над Заједницом, како тврде опозициони активисти: скупштина, полиција, судство, образовање, здравство и буџет. Са десне стране дата је листа ресурса који ће бити под контролом Заједнице: Газиводе, рудник Трепча, рудник Кишница, рудник Ајвалија, Клокот бања и Брезовица.
На другој инфографици наведени су разлози за пад косовске владе, уз фотографију која приказује масовни протест од овог викенда, као и подаци да је, како тврде, 250 хиљада грађана потписало петицију против споразума о Заједници, а да се, према истраживању јавног мњења, 77 одсто анкетираних изјаснило против њеног формирања.
Неџмедин Спахију, приштински аналитичар, верује да је само питање тренутка када ће влада у Приштини пасти, али каже да би и нова влада сасвим сигурно наставила дијалог у Бриселу, осим, како наводи, о Заједници српских општина.
Он сматра да је исправно мишљење према коме је Уставни суд Косова донео одлуку да формирање ЗСО (опозиција Косова је на том становишту) није у складу са Уставом Косова, и да би у том делу могло доћи до редефинисања споразума, па и нових преговора о томе.
„Све остало би се наставило својим током. Опозиција није против преговора нити договора са Београдом. Осим тога. Београду није у интересу да преговара са неозбиљном владом у Приштини која је слагала своје грађане, већ са владом која има искрене ставове“, каже он.
Спахију верује да би будућа влада Косова сасвим сигурно била коалициона, јер сматра да покрет „Самоопредељење“, који је тренутно најгласнији против власти у Приштини и бриселских преговора, не би могао да сам води владу.
„Што се тиче Асоцијације тј. Заједнице са српском већином, верујем да би се нашао компромис, будући да је Уставни суд већ дао своје примедбе, али и да у Бриселском споразуму пише да статут ЗСО мора бити у складу са Уставом Косова“, уверен је Спахију.
После насиља на улицама Приштине, током окупљања косовске опозиције, лидери три главне опозиционе странке које предводе вишемесечне протесте — ААК, Самоопредељење и НИСМА — поручују да настављају са протестима до пада владе, односно поништавања споразума о формирању Заједнице српских општина и демаркацији границе са Црном Гором.
„Упркос вољи грађана који се противе споразуму и упркос одлуци Уставног суда који је Заједницу прогласио неуставном, влада инсистира на његовој примени. Ова влада не представља вољу народа Косова, већ интересе Србије на Косову. Зато је потребна њихова оставка. Насупрот свему, протести се настављају“, поручили су из Самоопредељења.
Иначе, косовска опозиција од почетка октобра прошле године бојкотује и спречава одржавање седница парламента употребом насиља, укључујући и бацање сузавца у самој скупштинској сали. Опозиција протестује против Споразума о ЗСО и демаркације границе са Црном Гором, а у међувремену додати су и други разлози, као што је хапшење више опозиционих посланика, које је уследило након серије насилних прекида заседања косовског парламента.
Дијалог Београда и Приштине у Бриселу на нивоу председника Владе Србије и косовског премијера биће, како је најављено, настављен највероватније у последњој седмици јануара. Састанак је раније начелно био планиран за средину месеца, али је косовски премијер Иса Мустафа изјавио да Приштина наставак дијалога условљава добијањем визне либерализације за Косово.
