Прво, потребно је закључити нови уговор о слободној трговини, овај пут са Евроазијском унијом, како би српски производи могли да се пласирају и у Казахстан и Белорусију. Да је овај уговор потписан раније, Србија данас не би имала никаквих проблема да пласира „Фијатове“ аутомобиле на руско тржиште.
Друго, потребна је боља организација српских привредника и, треће, помоћ државе. Турска је, на пример, субвенционисала банкарске гаранције за своје грађевинаре који раде у Русији.
Посетом потпредседника руске Владе Дмитрија Рогозина Београду начињени су први озбиљни кораци за нову офанзиву српске привреде на руском тржишту, које је данас за Србију отвореније него икада раније.
Откако је августа 2000. бивша СРЈ потписала уговор о слободној трговини са Русијом, говори се о великим извозним потенцијалима које Србија, из разноразних разлога, не користи. Да ли је у питању неконкурентност привреде, мале количине робе, несналажење на руском тржишту или нешто друго, до сада су потенцијале руског тржишта да апсорбује велике количине стране робе српски привредници недовољно користили.
Да је за успешнији продор српске робе на руско тржиште потребно активно учешће државе слаже се и први потпредседник српске Владе и копредседник Међувладиног српско-руског комитета Ивица Дачић. Према његовим речима, његов руски колега Дмитриј Рогозин дошао је у Београд са предлогом да се сагледају области у којима српска привреда може да замени турску на руском тржишту. Те области су грађевинарство, туризам и пољопривреда. Сада треба направити планове како да се томе приступи, каже Дачић.
„Чини ми се да морамо много боље да се организујемо, да то буде један државни пројекат, како да повећамо наше учешће и присуство на руском тржишту“, додаје он.
Треба решити како да се помогне српским привредницима, било да је реч о грађевинским компанијама или о аутомобилској индустрији, јер је на састанку међувладине комисије било речи и о производњи компоненти за руску аутомобилску индустрију, каже потпредседник руске Владе Дмитриј Рогозин.
„Неопходно је помоћи људима да се организују, јер разумемо какав је економски положај Србије, колико је тешко српском произвођачу да прода своју робу, посебно у иностранству, и то веома удаљеном. Најкомпликованији је период организације тог великог посла, али уверен сам да ће у следећој етапи све бити много једноставније“, тврди Рогозин.
С обзиром на то да српски пољопривредни производи већ имају одређену репутацију на руском тржишту, од пољопривреде се почело. Потписан је Протокол о фитосанитарном надзору за све пољопривредне производе којима тргују Србија и Русија који ће, према речима Сергеја Данкверта, директора Росељхознадзора, руске службе за ветеринарски и фитосанитарни надзор, повећати извоз српских производа за Русију јер се њиме одређују процедуре по којима ће се тачно знати која је роба пореклом из Србије.
„Неке робе су задржаване јер је постојала сумња да се ради о реекспорту. Сада то више не може да се деси. Србија је досад имала нека ограничења. На пример, сваки комад меса морао је да има жиг, што није случај у пракси. Сада се то више неће дешавати и Русија ће дозволити извоз свих производа од меса за које Србија досад није имала дозволу“, каже Данкверт.
Према речима српске министарке пољопривреде Снежане Богосављевић Бошковић, на састанку међувладиног комитета договорено је и да две земље снажније раде на заједничком улагању у српску пољопривреду.
„На тај начин бисмо за кратко време могли да постигнемо знатно већи обим примарне производње, али и прераде, и самим тим бисмо постигли боље резултате у спољнотрговинској размени“, каже министарка Бошковић.
Задатак државе је да ради на обједињавању, организацији и удруживању српских пољопривредника за што успешнији наступ на руском тржишту. С обзиром на добру сарадњу са Русијом и на могућности тог тржишта, жеља српске Владе је да се пољопривредна производња увећа и да Србија на руском тржишту.
„Поред мера које примењујемо у смислу субвенционисања пољопривредне производње, у наредном периоду нам предстоји интензиван рад на удруживању пољопривредника, јер је евидентно да у Србији мали пољопривредни произвођачи често наступају самостално и као такви су неконкурентни и нису довољно озбиљни у смислу пласмана својих производа“, закључује Бошковић.
Досад су наступе српске привреде у Русији красили углавном неуспеси (част ретким изузецима) због неискуства, неприпремљености и неорганизованости. Овај пут, чини се, држава је спремна да стане иза наших привредника и да им помогне. Јер је, показало се, то једини пут за успех на руском тржишту.
