Поклонике веселе руске анимиране серије обрадоваће чињеница да ће моћи да виде нових 25 епизода, с обзиром на то да је креативни тим приступио изради материјала за трећу сезону.
„Надамо се да нам гледаоци неће замерити ако помало будемо мењали концепцију пројекта. То што је Маша постала тако велики међународни пројекат за нас није само срећа већ и одговорност пред гледаоцима. Учинићемо све да на првом месту задржимо квалитет“, каже Ловејко.
Ловејко најављује нове идеје, помало другачији приступ, као и нове ликове. Али, остаће доследни малом, пријатном свету, где се све добро заврши и где влада домаћа атмосфера.
„Вероватно је то оно што људима фали у реалном савременом свету. Свуда око нас је некаква невоља, нешто страшно, лоше вести. А у цртаном филму, без обзира на Машину (можда претерану) разиграност, све је пуно доброте и лепе музике“, каже он.
Прича почиње 2008. године, када је Дмитриј Ловејко основао „Анимакорд“ заједно са другом са факултета Сергејом Кузмином. Придружио им се Олег Кузовков, аутор анимираних филмова. Идеја о Маши се родила још 1996. године, док се Кузовков одмарао на Криму и данима гледао девојчицу која је својим спонтаним понашањем успела да натера одрасле да се „крију у песку или иза бова у мору“.
Анимирана Маша и њен друг медвед први пут су приказани на руској телевизији 2009. године. То је ера правог бума 3Д технологије, време када су били актуелни на пример „Прича о играчкама“, „Шрек“ итд… Деца су била усхићена таквом анимацијом. Ишла су у биоскоп како би гледала одличне анимиране филмове. Креативни тим „Анимакорда“ схватио је тада да се мора наћи оригинални приступ.
„Ово је био први анимирани филм таквог формата на руским просторима, али и на Западу. Кад смо ишли у Кан и на друге фестивале, схватили смо да телевизијске куће траже 26 или 52 епизоде годишње, а ми смо имали свега 10. Пошто нико није хтео да откупи серију са мање епизода, ми смо тада утврдили да нећемо ићи на количину, већ на квалитет“, објашњава Ловејко.
Из перспективе режисера, аутори су изабрали гег као стил, то јест у серији нема дијалога. Говори само један лик и то кроз афоризме, а сви остали ћуте. Акценат је на покрету, као и код „Тома и Џерија“, на пример. Испоставило се да серије базиране на гегу немају своју стриктну циљну групу и старосно ограничење. То је попут тачке са кловновима — независно од узраста, свако ту види нешто себи блиско. И медведи (одрасли) могу да препознају себе кроз однос са дететом, а сва деца желе да буду попут Маше, јер њен лик има више слободе и „маневарског простора“.
„Маша је обично, живахно дете. Она је прилично независна, али никоме не жели ништа лоше, не ради ништа злонамерно. Она ради оно што она хоће и некад је то добро и исправно, а чешће није баш тако. И Маша се мења од епизоде до епизоде, баш као и медвед“, говори саговорник Спутњика.
За 20 одсто одрасле публике која сматра да цртани филмови имају најпре едукативни карактер, „Анимакорд“ је издао серију „Машине бајке“, где је Маша приповедач, а свака прича има своју поуку. Ова серија има 26 наставака. Креативни тим ове куће има намеру да ускоро изда и „Машине страшне приче“ које заправо имају за циљ да објасне деци да не треба да се боје онога чега се деца обично плаше.
„Нисмо посебно радили са дечјим психолозима, мада је накнадно био изучаван ’феномен Маше‘. Заправо, радили смо са стручњацима за маркетинг Више школе економије. Заиста је веома тешко из перспективе одраслог човека схватити дечји свет. Ми смо ваљда успели да ’ухватимо‘ и пренесемо ту енергију која се допада деци. И свиђа им се што су и животињице попут прасета и зеца паметне, имају свој карактер“, сматра Левејко.
Када осваја неко ново тржиште, „Анимакорд“ приступа локализацији. Односно, креативни тим жели да, на пример, британска деца прихватају Машу као свој лик, а то такође значи и да сви натписи морају бити на енглеском. Слично је и са речима које изговара анимирана девојчица. Односно, Маша би требало да отвара уста тако да, када се ради синхронизација, изгледа као да она изворно говори на енглеском.
Као и увек, велики успех је пропраћен и жељом да се други њиме користе. Стога је и у случају „Маше и медведа“ чест случај фалсификовања. С друге стране, то је на одређен начин и промоција бренда. Интересантно је да су овог лета на Тајвану биле одржане чак четири јавне приредбе посвећене Маши и медведу. С друге стране, у Индонезији чак 98 одсто деце препознаје Машу и готово је сматрају националним анимираним ликом. Испоставило се да је главни разлог то што Маша има мараму на глави, што је било кључно да је прихвате „као своју“.