С друге стране, многи изражавају незадовољство због рада ове институције — и не само они који имају плату скромнију од евробирократског „минималца“ (у размаку од пет до 19 хиљада евра). Наиме, Европски парламент сумња у ефикасност рада ЕК — овакву изјаву је пре неколико дана дала председница одбора за контролу буџета Ингеборг Гресле.
Греслеова сматра да све већи број сарадника ЕК „губи мотивацију да ради“, јер председник Јункер и његов заменик Тимерманс одбијају већину њихових предлога.
Председница одбора се пита — чиме се конкретно бави 35 хиљада запослених у ЕК? Притом, каже Греслеова, ЕУ озбиљно недостају стручни кадрови у кључним областима, што је постало очигледно када је почела мигрантска криза.
Према подацима НВО „Воутвоч Јуроп“, 2015. године ЕП је одобрио само 55 предлога законодавних аката које је поднела ЕК са Јункером на челу. С друге стране, док је Европском комисијом руководио Барозо, ЕП је одобравао, рецимо, 64 предлога, према подацима из 2010. године.
Лев Клепацки, професор дипломатске академије при руском Министарству спољних послова сматра да проблем није у актуелном председнику ЕК, него у моделу по којем функционише ЕУ, односно да постоји „умор од бирократије“.
Руски стручњак каже да се бирократски апартат ЕУ драстично повећао након што је 2009. године на снагу ступио Лисабонски уговор.
„Грчка дужничка криза, талас миграната… ЕУ није успела да реши ове проблеме. Зато земље-чланице ЕУ све чешће не испуњавају оно што каже руководство у Бриселу. Као пример навео бих квоте за избеглице, које одређене земље одбијају да прихвате“, објашњава Клепацки.
Политички аналитичар Григориј Трофимчук каже да, ако се упореди број чиновника у СССР-у и у ЕУ у односу на број становника, испада да ЕУ ради мање ефикасно, него доказано незграпан бирократски систем који је постојао у Совјетском Савезу.
С друге стране, напомиње Трофимчук, и Јункерови ставови понекад изазивају неразумевање земаља-чланица ЕУ.
Тако је у децембру Јункер изјавио да је Украјина испунила услове ЕУ за либерализацију визног режима. Многима није јасно којим се критеријумима руководи председник ЕК када даје такве изјаве, посебно ако узмемо у обзир економску ситуацију у Украјини и талас миграната који су преплавили Европу, истиче политички аналитичар.
Али и Трофимчук сматра да је главни проблем ЕК ипак бирократија, а не Јункерови ставови.
Интересантно да су тај бирократски модел веома брзо усвојили „младоевропљани“.
Према подацима те исте ЕК, 2007. године скоро половина економски активног становништва Летоније радила је у државном сектору. Након што је почела криза, тај систем је нанео земљи велику штету, али, како истиче летонски новинар Александар Носович, он и даље постоји у истом облику.
Ево како га сликовито описује истакнути летонски композитор Рајмонд Паулс:
„У Министарству културе треба да ради највише 10 људи. А колико их има? Отприлике 100. И још се формира неки савет за односе са медијима“.