Наиме, решењем од 16. јануара 2016. године, суд је одбио предлог за доношење допунског оставинског решења чији је предмет „расподела имовине која је наведена у члану 1, став 1 Закона о управљању стварима у друштвеној својини које су везане за живот и рад Јосипа Броза, а за који је некадашњи Савезни уставни суд утврдио да није у сагласности са Уставом“, рекла је Танјугу портпаролка суда Ида Никитовић.
Према образложењу Суда наведеном у решењу, неопходан предуслов за доношење допунског решења је да се ради о имовини за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, што овде није случај.
Наиме, оставински поступак за поделу Брозове имовине правоснажно је окончан пред Четвртим општинским судом у Београду још 1991. године.
Тим решењем је, према писању медија, суд определио поделу око 800 комада одеће, обуће и маршалових личних ствари.
Међутим, Брозова удовица, сада и сама покојна Јованка Броз, у марту 2002. поднела је захтев за доношење допунског оставинског решења, након што је у јануару Савезни уставни суд прогласио неуставним Закон о управљању стварима у друштвеној својини које су везане за живот и рад Јосипа Броза Тита.
Међутим, став Првог основног суда у Београду је да имовина у односу на коју је предложено доношење допунског оставинског решења не представља накнадно пронађену имовину за коју се у време доношења оставинског решења није знало да припада заоставштини.
Суд образлаже да је сада покојна Јованка Броз још у току оставинског поступка предлагала да се расправи и ова имовина која је била обухваћена чланом 1 став 1 Закона о управљању стварима у друштвеној својини које су везане за живот и рад Јосипа Броза, а која није расправљена из разлога што је у складу са овим законом постала друштвена својина.
Према речима Никитовићеве, суд је такође као неосноване одбио и предлоге за издавање три привремене мере, као и предлоге за учешће породице Карађорђевић и Републике Србије у том поступку.
Иначе, на ово решење наследници имају право да уложе жалбу.
Наследници дугогодишњег владара бивше СФРЈ су син Миша и унуци Јосип (Јошка), Златица, Светлана и Едвард Броз, као и правне наследнице његове удовице Зорка Алексић и Неда Будисављевић.
У расправу оставине покушала је да се преко пуномоћника укључи и породица Карађорђевић, захтевајући да се из заоставштине изузме имовина која је некада припадала тој династији.
Оставинска расправа иницијално је покренута захтевом Брозовог, сада већ покојног сина Жарка, 14. децембра 1983. године.
