Против је 39 одсто, док се четири одсто њих изјаснило као да им је свеједно.
У земљи у којој мандатар Тихомир Орешковић тврди да су ране превише свеже за двојезичне натписе у Вуковару, ректор Универзитета у Загребу Дамир Борас сматра да ово, како наводи регионална ТВН1 „проблематично писмо“ — ћирилицу — треба вратити у школске клупе.
Борас, наиме, сматра да је једини начин да се, како је рекао, „боримо против страха и сукоба око писма тај да га боље упознамо“.
Ректор Загребачког универзитета и део стручне јавности сматрају да има више разлога због којих би ћирилицу, по угледу на школе у суседству у којима се подједнако учи латиница и ћирилица, требало вратити у наставу, а глагољицу предложити као факултативни предмет.
Ово се пре свега односи на генерације којима би ректор Борас омогућио да у склопу наставе уче ћирилично писмо, као некад, пре 1990. године.
Подсећа се да је ћирилица, итекако хрватско писмо, омражена након националистичког прочишћавања хрватског језика и постављањем различитих баријера према српском језику.
Тај тренд је, наводи се, на крају ескалирао хајком на двојезичне плоче у Вуковару, које су постављене из поштовања уставног закона о правима националних мањина.
Оне су масовно и системски разбијане од неупућених, који су тврдили да се радио о „писму агресора на Вуковар“, иако је, заправо, службено писмо ЈНА била латиница.
С обзиром на сцене из Вуковара и изјаве мандатара Тихомира Орешковића, које иду у прилог разбијачима табли, није тешко претпоставити да би било отпора према ћирилици у школама, иако би њено учење, осим ублажавања сукоба око тог писма, засигурно олакшало будућим генерацијама учење језика источне Европе, наводи хрватски портал Н1.
Међутим, сигурно има и оних који сматрају да је непотребно додатно оптерећивати децу увођењем још градива.
