Према речима заменика директора Института за европске студије Руске академије наука Владислава Белова, канцеларка Ангела Меркел се не боји да доноси одлуке. Међутим, проблем је у томе што је Меркелова пребацила одговорност за имплементацију те одлуке на своје колеге у немачким министарствима и на бирократе у Бриселу.
„Тада се показало да јединствено мишљење и заједничка стратегија не постоје и Меркелова би требало да консултује колеге из 27 чланица ЕУ и руководство федералних земаља, например, Баварске, која ће се пре свега наћи на удару миграната. Милион и сто хиљада миграната није крајњи број, јер, уколико буде покренуто питање спајања породица, код сваког мигранта у Немачкој ће доћи најмање 5–6 рођака. Поставља се питање трошкова и последица. ЕУ није спремна да преузме заједничку одговорност, свака земља тражи сопствени начин да реши проблем миграната. Уколико дође до суспендовања Шенгенског уговора, ЕУ, а самим тим и Немачка, могла би да изгуби милијарде евра због логистичких проблема изазваних повременом обуставом теретног саобраћаја“, каже Белов.
Научна сарадница Института за светску економију и међународне односе Наталија Таганова каже да је током времена појам „избеглица“ променио значење и да сада оно није исто као након Другог светског рата.
„Након Другог светског рата Европа је прихватала избеглице уколико су они били прогањани од стране државе, а њихова права била ускраћена. Сада милиони људи бежи јер њихове земље више не постоје. У таквим условима тешко је дефинисати ко је права избеглица, а ко не. ЕУ и Немачка морају да се прилагоде новим околностима, да промене законодавство и да одлуче шта да раде са младим мушкарцима који долазе у европске земље и не журе да нађу посао. Све то изазива велике друштвене проблеме“, каже Таганова.
Одговарајући на питања новинара, немачки аналитичари економиста Андреас Вер и посланик из редова Левице Немачке Дитер Дем изјавили су да се Немачка, иако ће број избеглица ускоро поново порасти, а да се при томе Турска не понаша као сигуран партнер, определила за хуманистички став, где не постоје појмови попут „лимит“ или „квота“.
„Немогуће је забранити улазак у земљу људима који чекају на граници“, рекао је Вер уз примедбу да се расположење немачког становништва ипак мења, националистичке снаге уживају све већу подршку, али су и даље маргиналне.
Коментаришући изјаву Наталије Таганове о непостојећим државама, представник Левице Немачке Дитер Дем је рекао да највећу одговорност за то сноси НАТО.
„Својевремено сам напустио Социјалдемократску партију због неслагања са бомбардовањем Југославије. Управо том операцијом започет је процес стварања ’непостојећих земаља‘, јер су након тога уследила бомбардовања Ирака, Авганистана, Либије, која је била најразвијенија земља на северу Африке. Рат је главни разлог зашто људи беже у Европу, зато би НАТО требало да промени своју стратегију, а Немачка да размисли коме она испоручује наоружање. Осим тога, треба се борити против ДАЕШ–а и њихових извора финансирања“, рекао је Дем.
