„Тешка времена терају нас да доносимо тешке одлуке. Веома је важно да сви велики произвођачи седну и пронађу решење“, сматра генерални секретар ОПЕК-а Абдулах Салем ел Бадри.
У последње две године цена нафте је пала за 72 одсто, а од почетка године варира око 30 долара за барел. Земље чији буџети зависе од производње нафте због тога трпе велике губитке, а то представља претњу за целокупну светску економију.
Нафта може да поскупи уколико највећи произвођачи нафте смање производњу. Чланице ОПЕК-а сада чекају да први корак направи Москва.
Аналитичари оцењују да би цене могле поново да „скоче“ уколико Русија смањи производњу нафте и на тај начин произведе ланчану реакцију и друге земље потом почну да следе њен пример.
„Русија би сигнализирала Саудијцима — људи, морамо још једном да размислимо о ценама нафте, јер су оне од децембра пале још за трећину, а то доводи до великих губитака“, изјавио је аналитичар Оле Хансен из „Саксо банке“, подсећајући да Саудијска Арабија у последњих неколико месеци упорно одбија да смањи производњу „црног злата“, чак и у условима у којима је цена пала испод 30 долара за барел.
Таква одлука умногоме је условљена количином нафте из шкриљаца, која се добија у САД и забринутошћу због могуће смањене потражње горива, изазване проблемима у светској економији.
„Уколико би Русија и друге чланице ОПЕК-а биле спремне да смање производњу, то би дефинитивно био први корак ка стабилизацији тржишта“, сматра Хансен.
Међутим, неки амерички аналитичари упозоравају Русију да би требало добро да размисли пре него што седне за преговарачки сто са земљама ОПЕК-а и почне да разговора о смањењу производње.
Уколико Русија прихвати понуду ОПЕК-а и смањи производњу нафте, у том случају би упражњено место одмах могли да зазуму Ирак, Саудијска Арабија и Иран.
„Веома је тактично било предложити Русији, као крупном произвођачу, да смањи производњу. Али, чим она то учини, њено место ће одмах заузети Ирак, Саудијска Арабија и Иран“, сматра извршни директор Удружења трејдера НАЦЦСА Мајкл Мур.
Овај амерички стручњак саветује Русији да не жури са доношењем одлуке, тим пре што се, према његовом мишљењу, очекује успостављање баланса понуде и тражње.
Министар за економски развој Руске Федерације Алексеј Уљукајев раније је изјавио да постоји велика вероватноћа да се светске цене нафте ускоро стабилизују, а да ће након првог тромесечја 2016. године цена горива почети да расту, што ће допринети јачању рубље.
„Аналитичари, а ја делим њихов став, верују да би до краја првог тромесечја могло доћи до стабилизације на нафтном тржишту и раста цена“, истакао је Уљукајев, наглашавајући да ће динамика опоравка цена нафте и нафтних продуката, према прогнозама, потрајати све до краја ове године.
Став Кремља
Русија већ разговара са партнерима, укључујући и Саудијску Арабију, о заједничким акцијама на тржишту нафте, али конкретних договора још нема.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков одбио је да одговори на питање да ли ће Русија координирати количину производње нафте са другим чланицама нафтног картела, како би на тај начин утицала на стабилизацију њене вредности.
Песков је рекао да Русија наставља да размењује мишљење са водећим произвођачима нафте, али да је још увек рано говорити о конкретним плановима.
„Размена мишљења између свих чланица ОПЕК-а се води константно, али је још увек рано говорити о конкретним корацима“, рекао је Песков.
Он је то изјавио коментаришући изјаву шефа ОПЕКА-а Абдулаха ел Бадрија да та организација инсистира да склопи савез са Русијом и другим земљама које производе нафту, како би смањила производњу тог енергента да би се прекинуо пад њене вредности.
Међутим, руски вицепремијер Аркадиј Дворкович сматра да Русија у овом тренутку може да задржи садашњи ниво производње нафте, али да је у случају дугорочног тренда ниских цена могуће њено снижење.
Ванредни састанак ОПЕК-а
На ванредном министарском скупу ОПЕК-а, планираном за фебруар или почетак марта, очекује се усвајање одлуке о смањењу садашње производне квоте.
Повратак иранске нафте додатно погоршава проблем прекомерне понуде на светском тржишту на ком понуда тренутно премашује потражњу за нека два милиона барела дневно.
Цена „црног злата“ нагло је пала управо после укидања економских санкција Ирану овог месеца. Власти ове земље су у више наврата изјављивале да су спремне да повећају производњу и извоз сировина на 500 хиљада барела дневно одмах након укидања санкција.
Нацрт буџета земље за следећу годину, који по иранском календару почиње 21. марта, предвиђа дневни обим извоза у износу од 2,25 милиона барела. Тренутно, ова цифра варира око милион барела дневно.
Последњи сусрет чланица ОПЕК-а одржан је 4. децембра 2015. године. На састанку чланице нису успеле да усвоје квоту на производњу нафте у износу од 30 милиона барела дневно, упркос рекордно ниским ценама.
