Према његовом мишљењу, инострани политичари су сами изазвали економску, миграциону и финансијску кризу.
„Сматрам да неконтролисано ширење идеја неолиберализма у капиталистичком свету, који је довео до крајности слепу веру у тржиште, у конкуренцију и у апсолутну слободу за одређене економске играче, који је допринео високој концентрацији финансија и претварању финансијског сектора у виртуелну реалност која је обухватила цео свет – све је то на крају довело до појаве глобалних афера, чије су последице, да будем искрен, непоправљиве“, рекао је Мухика у ексклузивном интервјуу за телевизијски канал РТ.
Према његовим речима, резултат оваквих манипулација је „потпуно бестидно пљачкање средње класе огромних размера које се дешава посредством финансијских механизама, те апстрактне власти“.
Бивши уругвајски председник је нагласио да највише страдају нижи слојеви средње класе. „То су они који су остали без станова или они који су принуђени да узимају дугорочне кредите на много година унапред како би живели у сопственом стану. То је заправо процес експропријације. Државе за свој рачун помажу пропалим банкама и, приметите то, не пропадају банкари него банке“, објаснио је Мухика.
На тај начин, према мишљењу политичара, власт иностраних земаља неразумно расподељује ресурсе накупљене пре кризе, „пребацујући читав терет последица на друштво“.
Мухика је подсетио да је у периодима када је економија показивала раст, расла и друштвена неједнакост.
Половина светског богатства „налази се у рукама шездесет и кусур људи“, али људе су „убедили у нову религију према којој је оптерећивање веома богатих људи порезима готово грех“, због чега нема прерасподеле средстава.
У друштву се пропагира нова теорија о потражњи која људима одузима слободу и чини их несрећним, сматра Мухика.
Према мишљењу бившег уругвајског председника, људи треба буду умерени, да се према свему пажљиво односе и да уживају у животу. „Не позивам све да живе у пећинама, али људи треба мање да раде. Треба да раде сви, али не много, не треба да журе, да купују и бацају толико ствари“, рекао је Мухика.
Хосе Пепе Мухика отишао је у пензију у марту 2015. године, после пет година обављања дужности председника државе. Током мандата је успео да пољопривредну земљу претвори у државу која извози енергију, да развије економију, смањи државни дуг и да смањи ниво сиромаштва.
Неки Мухику зову „најсиромашнијим председником на свету“, а други „председником каквог би пожелела свака земља“. Ипак, бивши уругвајски лидер скромно каже да у његовој земљи „има још много тога да се учини“.
Када је Мухика ступио на дужност председника 2010. године, одбио је да се пресели у раскошну председничку резиденцију и наставио да живи на фарми у околини Монтевидеа са женом и троногим псом. Деведесет процената своје председничке зараде трошио је у добротворне сврхе, јер му, како је рекао, није потребан сав тај новац.
