Мишел Сен Ло, директор канцеларије Уницефа у Србији, за Спутњик каже да је тешко са сигурношћу рећи да та деца завршавају у рукама организованог криминала, јер се у самом извештају наводи да о несталој деци заправо нема информација.
Он међутим истиче да је интересантно што извештај наглашава да је на хиљаде малолетника нестало „након што су регистровани од стране надлежних државних органа“.
Сен Ло наглашава да је неопходан свеобухватан програм старатељства, који ће бити спроведен за све малолетнике и адолесценте без пратње, док се процесуира њихов захтев за азил.
„Да су имали адекватан програм старатељства, бар неко би знао где су та деца била пре него што су нестала. Зато Уницеф апелује да Европа направи план за сву децу без родитељске пратње, који би покривао аспекте идентификације породица, њихово лоцирање и све друге алтернативе, како та деца не би била злостављана или експлоатисана од стране кријумчара или трговаца људима“, поручује Сен Ло.
И из сектора за северозападни Балкан хуманитарне организације „Save the children“ за Спутњик кажу да су бројке које је објавио Европол изузетно забрињавајуће и указују на озбиљне празнине у европском систему заштите деце широм избегличке руте.
„Деца без пратње беже од сукоба и прелазе опасан пут како би досегла сигурност у Европи, само да би се изгубили у пукотинама европског система. Постоји много различитих разлога због којих се не може ући у траг деци избеглицама на европском тлу — многи од њих нису адекватно идентификовани и регистровани, многи беже из центара у којима су смештени и бирају да сами крену на пут. Ова деца су под великим ризиком да постану жртве експлоатације, трговине људима и других облика злостављања“, упозоравају из ове организације.
Из организације „Save the children“ наводе да европске државе треба да уложе заједничке напоре да унапреде постојеће системе заштите деце која путују сама.
Како тврде у овој организацији, потребно је осигурати и да земље уласка имају одговарајуће капацитете и стручност да на одговарајући начин идентификују, региструју и пруже подршку деци избеглицама без пратње.
„То значи и да треба обезбедити постојање ефикасних процедура за провођење процене најбољег интереса детета, као и за уједињавање са породицом у другим европским земљама. Уколико не буде спремна да обезбеди сигуран и законски начин проласка за избеглице, Европа ће подбацити у својој одговорности да заштити ову осетљиву децу и њихове породице“, кажу за Спутњик из ове организације.
Ивана Вукашевић из „Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију“ за Спутњик каже да постоје две категорије деце на мигрантској рути — страни малолетници без пратње родитеља или старатеља, и деца која су одвојена од родитеља или старатеља, али не нужно и од других чланова шире фамилије. Број деце обе категорије је у порасту.
„Кроз Србију је у 2015. у систему азила регистровано 10.641 малолетника обе категорије, с тим што је одвојене деце било више од малолетника без пратње. Када полиција идентификује страног малолетника без пратње, дужна је да одмах обавести надлежне центре за социјални рад, који потом преузимају малолетника без пратње“, објашњава Вукашевићева.
Даља процедура налаже одређивање привременог старатеља за децу без пратње и њихово смештање или у хранитељске породице или у центар за смештај страних малолетника без пратње „Завода за васпитање деце и омладине“ у Београду. Међутим, наводи наша саговорница, доста малолетника својевољно напусти привремени смештај и побегне.
Према њеним речима, уколико дете жели да у Србији добије азил, из „Завода за васпитање деце и омладине“ упућује се у неки од центара за азил, где му надлежна општина додељује старатеља, док траје процедура азила.
Ако постоји потреба да се дететови родитељи пронађу, случај се прослеђује Црвеном крсту Србије који се, према речима Вукашевићеве, показао као доста успешан у спајању породица.
