Да је Косово продужена рука Америке, не само на Балкану него и у Европи, и није нека тајна, али да је Косову изгледа доста америчког утицаја, сасвим сигурно је новост. Наиме, од кад је Косово кренуло пут независности, први пут је један албански политичара, и то још јавно, рекао да се у решавању било ког проблема, у овом случају тероризма, предност даје Европи, а не Америци.
Такву реченицу, која је запарала уши албанским медијима, изрекао је премијер Косова Иса Мустафа на скупу о безбедности, рекавши да „Косово поштује Америку, али да су њихови партнери за борбу против тероризма у Паризу и Лондону и ЕУ“.
На Косову већ неко време тече полемика о томе да ли оно треба да се захвали Америци на свему и да се окрене Европи. Део политичке елите Албанаца сматра да налози из Вашингтона коче напредак Косова, доводећи га у све већу економску зависност од Америке. У исто време, друга страна која је проамеричка (углавном онај део који је из структура бивше ОВК) убеђена је да Косово треба да остане под окриљем Америке.
Да ли се иза Мустафиних речи крије СОС сигнал Европи? Може ли Косово да каже Американцима „хвала на сарадњи“; и да ли би Београд и Приштина лакше нашли компромис, с обзиром да их спаја заједнички циљ — ЕУ, ако би се косовски Албанци ослободили утицаја Америке?
Саговорници Спутњика скоро су сигурни да би без Америке бриселски процес текао много лакше, али се њихови одговори разликују када је реч о односу Америке према Косову и обрнуто.
Душан Челић, професор на Универзитету у Косовској Митровици, подсећа да је Косово „чедо Америке“. Како каже, није реално да ЕУ добије неку самосталнију улогу, као и да ће свака политика ЕУ бити у оквиру глобалне позиције коју диктира Америка.
„Америка је била земља предводник у изградњи такозване државе Косово и њених институција. Они су били и главни спонзори признања једнострано проглашене независности Косова од стране низа земаља. Дакле, захваљујући притисцима Америке и уценама малих земаља, Косово је признало оволико земаља“, уверен је професор Челић.
Другим речима, како каже, Косово као самостална творевина отцепљена од Србије јесте амерички пројекат, док је Европска унија ту само подизвођач радова.
„Не треба очекивати да ће Америка у скоријој будућности било коме препустити позицију да, како они то кажу, управља кризом на Косову и Метохији, али и на Балкану уопште“, истиче он.
Политички аналитичар из Приштине Неџмедин Спахију такође сматра да је утицај Америке неприкосновен. Он је сигуран да Косово није у стању да направи било какве радикалне политичке потезе.
„Косово је сувише мало и нејако да би направило такву политичку позицију која би значила да ипак има неки свој став, било то у њеном интересу или не. Оно није у стању да прави разлике између западних партнера када је у питању његов интерес. Није у стању да води суверену политику“, категоричан је Спахију.
Њега, међутим, теши чињеница да не постоји разлика између политике Америке и Европе према Косову, напомињући да је то ипак — Запад.
Извршни директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) Павле Димитријевић објашњава да се Косово већ дуже време налази између утицаја политике Европске уније и јаког утицаја Америке.
Бриселски процес, али и потписивање ССП-а, по његовим речима, појачава присуство ЕУ на Косову.
Истовремено, он додаје, да ниједан амбасадор, као што то ради амерички, не зове тако често на радне састанке, као што је то случај у Приштини.
Димитријевић је једини који каже да изјаву Исе Мустафе треба „читати“ у контексту да макар у политици Косово тражи баланс између једне и друге стране.
„Колико су те две стране у политици на Косову супротстављене и колико су им супротстављени интереси, не бих знао, али оно што је приметно јесте да рецимо Хашим Тачи врло често истиче подршку Америке. То јесте игра, чији ће утицај бити већи. Утицај Америке је и даље у првом плану и тако ће потрајати још неко време“, сматра Димитријевић.
Бриселски дијалог (Приштина—Београд), верује он, лакше би текао ако би било мање утицаја криминалних структура које су потекле из рата, а сада су део политичке структуре на Косову. Он подсећа да је та политичка структура управо и настала у периоду када је утицај Америке на Косову био неприкосновен.
„Тако да је та прва елита политичара на Косову стасала уз помоћ и едукацију Америке и она је и дан-данас, више или мање, на власти“, наводи Димитријевић.
Чињеница да на Косову постоје две паралелне политике утицаја (Америке и ЕУ) сама по себи је довољна за конфликт, додаје наш саговорник.
Косово и Америку, осим општепознатих чињеница, везује и још један битан фактор. Највећа америчка база на европском континенту се налази на територији Косова. То је према речима наших саговорника „пупчана врпца“ која ће се врло тешко пресећи. И да Косова заиста жели да оде из америчког загрљаја, Америка му то не би дозволила, закључују они.
