„Ви сте одликовали себе, а председник само није успео да свима који су се одликовали додели одликовања. Зато ћу све до краја мандата непрекидно морати да се суочавам са сопственом немоћи да свима који су се уздигли изнад нас и одликовали уручим одликовања“, рекао је Николић на свечаној церемонији.
Он је поручио да промоција културе похвале, културе награђивања, културе захваљивања не сме да буде на зачељу, сврстана у мање важне.
„Необјашњиво је равнодушје према успесима појединаца и институција о којима, у већини случајева, више зна јавност у иностранству неголи у сопственој земљи“, рекао је Николић.
Према његовим речима, његова и наша дужност и привилегија је да у изградњи хумане заједнице „истакнемо оне који одскочише“, па несебичним трудом и одрицањима изграђују и промовишу највише вредности.
„Онда је то један од послова који ми доноси највише радости. Можда би (Иво) Андрић рекао да тако, у наше време, будућим нараштајима остављамо знакове поред пута“, рекао је председник.
Додао је да, колико год националног поноса и радости доносе наши спортисти, толико би иста осећања могла да се поделе са грађанима и када су у питању уметност или наука, само када би, каже, и такви резултати били видљивији или чак уопште видљиви у нашим медијима, разговорима, свакодневици изван уских кругова зналаца и колега.
„Најзад, једна од основних мерних јединица успеха једне државе и друштва јесте и у томе колико доприноси напретку не само своје отаџбине, већ цивилизације, колико су њени грађани присутни у светској научној или уметничкој заједници, колико свет вреднује њихова постигнућа“, рекао је Николић.
Председник је истакао да, када бисмо били више информисани о свему томе, мање бисмо се чудили броју оних који сваке године на Дан државности добијају одличја.
„И ове, и сваке године, на нашу радост, могло би да их буде још толико колико их има, зато што су ’љубав и рад темељи наше хуманости‘, како је рекао Фројд, несвесно мислећи и на нашу Србију“, истакао је Николић.
Обраћајући се славодобитницима, председник Србије је рекао да је о њиховим успесима и раду Конфучије рекао све: „Кад радиш за друге, ради тако посвећено као да радиш за себе“, те да су они само таквом посвећеношћу превазишли свакојаке препреке које, сматра, у Србији нарочито, неминовно стоје на путу успеха.
„Вама честитам заслужена признања, а грађанима Србије Сретење — Дан државности“, закључио је председник.
Председник Комисије за доделу признања Сима Аврамовић прочитао је образложења за одликовања, а добитници су Младомир Пуриша Ђорђевић, Ранко Жеравица постхумно, Арно Гујон, академик Милован Данојлић, Мирослава Мира Ступица, Звонко Богдан, Вељко Губерина, селектор ватерполо репрезентације Дејан Савић, Драги Јелић, Жика Јелић, Донка Шпичек, припадници Министарства одбране и Војске Србије.
Институције које су одликоване су Гимназија у Крушевцу, Српско геолошко друштво, Институт „Михајло Пупин“, Природњачки музеј из Београда, Институт за кукуруз „Земун Поље“, Математичка гимназија из Београда, Музичка школа „Мокрањац“, Библиотека града Београда, Институт за микробиологију и имунологију.
Одликовани су и председници република Алжир, Ангола, Боцвана, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, Етиопија, Замбија, Зимбабве, Зеленортске Републике, Јужна Африка, Јужни Судан, Камерун, Кенија, Конго, Маурицијус, Мозамбик, Намибија, Нигерија, Руанда, Сао Томе и Принсипе, Сејшели, Судан, Тунис, Уганда, Централноафричка Република.
