Какав ће бити исход „енглеског доручка“ на који Дејвид Камерон намерава да окупи европске лидере на крају европског самита на коме је главна тема Брегзит, могућност да Британци напусте Европску унију?
Један коментатор „Гардијана“ упоредио је ситуацију у којој се налази ЕУ са популарном метафором о месечарењу које је водило у Први светски рат. Да ли се свет креће ка катастрофи? Можда, каже дугогодишњи уредник британског листа.
Самит у Бриселу није самит последње шансе, нити ће одредити судбину Европе. Али одлука Лондона да уцени Европску унију да ће, уколико не испуни њене захтеве, залупити врата „европској породици“, оживела је стара ривалства и успаване националне тежње.
Британци, чија се економија опоравила претходне две године, сматрају да је време да се откаче од европског мртваца. Криза Еврозоне, грчка драма и талас избеглица уверили су Британце да је европски пројекат пропао и да је континент изгубио компас.
ЕУ их је ионако одувек занимала као тржиште, а не као политички пројекат. Уместо идеје „увек јаче Уније“ Лондон жели да поврати суверенитет. То се пре свега односи на његову финансијску империју — Сити. Уколико се не би придржавао европских регулатива, британски Волстрит би могао да прегази европске ривале. Изласком из ЕУ Британија би уштедела 11 милијарди фунти годишње, колико доприноси европском буџету. Иако ЕУ представља половину њене трговинске размене, верује да би боље прошла ако не би морала да полаже рачуне Бриселу и ако би се ослонила на земље Комонвелта.
Поред захтева да се чланице Еврозоне не мешају у пословање Ситија без одобрења британске владе, Лондон жели да се обрачуна са мигрантима. Избегличка криза му је послужила као изговор да се обрачуна са економским мигрантима. Већ годинама на острву расте уверење да је Британија преплављена мигрантима, омиљена тема десничарских партије попут Укипа. Нарочито им је доста миграната из Источне Европе — Пољака, Румуна, Летонаца… Слобода кретања унутар Европске уније спречава британску владу да заустави нове мигранте, па је одлучила да их обесхрабри и отежа им услове за долазак.
Камерон тражи да се мигрантима који долазе из ЕУ ускрати могућност за социјалну помоћ, иако истраживања показују да већина економских миграната долази у ову земљу у потрази за боље плаћеним послом, а не да би живели као сиромаси. Још један захтев који је Камерон бацио пред 27-орицу односи се на дечији додатак за породице миграната — Лондон жели да износи колико и у земљама из којих долазе.
На континенту су реакције подељене. Док једни у понашању Лондона виде као увод у катастрофу, у разбијање Европске уније, за друге је то добра прилика.
Немачка, у којој је избегличка криза бацила у сенку сва друга питања, оценила је британске захтеве као „разумљиве и оправдане“. Берлин намерава да од Британаца изнуди подршку за свој план јединствене европске војске у замену за подршку њиховим захтевима.
Код суседа са друге стране Ламанша на британски авантуризам се гледа као на израз њихове пословичне ароганције.
Париз и Берлин су у последњи час поднели захтеве за додатне гаранције Лондону, не остављајући могућност промене европског споразума, што је британску штампу навело на песимистичке прогнозе о исходу бриселског самита.
Немачко-француска осовина ЕУ је од почетка избегличке кризе запињала — Париз није поделио ентузијазам Меркелове када је реч о прихватању избеглица, као што је сада против тога да Лондон мења правила унутар Уније о којима су се сви договорили.
У Француској има оних који сматрају да би Брегзит заправо био одлична шанса за другачију Европску унију, у којој би се ослободили превласти енглеског језика (што би, сматрају Французи, повратило славу франкофоније). Есејиста Едуар Тетро брани идеју да би одлазак Велике Британије зауставио процес ширења ЕУ, што је, каже он, политика коју је Британија одувек подржавала како би успорила француско-немачку динамику.
Камеронова позиција је амбивалентна — Британцима је обећао референдум на коме ће моћи да се изјасне да ли остају или излазе из ЕУ, али је његова тактика да изнуди уступке од Брисела који ће му омогућити да покаже сународницима да је надмудрио остале Европљане и да се онда на референдуму избори за останак у Унији. Процена британске владе је да би излазак из ЕУ донео више штете него користи. Циљ Камероновог похода на Европу је да добије већи суверенитет од заједнице која је „сувише велика, сувише бирократска и сувише наређује“, како је описао Европску унију почетком прошле године.
