„Ово је руско издање моје последње књиге, која је већ објављена у Србији. Њен садржај представља резултат мог научног истраживања“, рекао је српски амбасадор, истичући да „Стара Србија“ није званичан став Владе Србије о ситуацији на Балкану и да је она написана пре његовог именовања на место амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији.
„Данас готово заборављено историjско-географско име Стара Србиjа носи у себи сву драматику целе српске историjе“, записао jе Терзић у уводним редовима ове књиге.
Луксузно опремљена и илустрована, на више од 600 страница, ова књига се, по ауторовим речима, бави jедном великом темом српске историjе с краја 17. века до краја 20. века, и има за циљ да укаже на основне историjске проблеме Старе Србиjе у последња два века (до разбиjања jугословенске државе) коjи су пресудно определили судбину ове земље.
Према Терзићевим речима, главна тема књиге је „протеривање српског народа из центра Старе Србије“ и „драма уништавања наше културе и цивилизације“.
„Стара Србиjа је област која обухвата простор Косова и Метохиjе, Рашки регион, смештен на југозападу данашње Србије, и Скопско-тетовску област, која данас припада Републици Македонији, а налази се на северу те земље. Суштина књиге су политички, цивилизацијски, демографски, религиозни процеси, то је питање протеривања српског народа из центра Старе Србије. Овај процес траје већ више од 200 година, а интензивиран је нарочито после Берлинског конгреса“, рекао је Терзић.
Бивши руски премијер проф. др Сергеј Степашин оценио је да је дело др Терзића једно од најбољих научних истраживања о историји српског народа.
„Сама књига говори о тешкој и трагичној историји Србије и односима са Русијом, посебно након распада Совјетског Савеза. После свих дешавања показало се да нам они које смо сматрали братским народима заправо нису братски, ни блиски, али сада је очигледно, искрено говорећи, да немамо блискијег народа од српског“, рекао је Степашин.
Професорка катедре компаративне политикологије МГИМО (Московски државни институт међународних односа) Елена Пономарјова оценила је да данас живимо у „ванредно тешкој ситуацији, у ванредно тешком времену“, да се у свету дешавају глобалне геополитичке игре, а да је „Балкан посебна зона светске политике“. Она је указала на то да се све оно што се дешава Србији одражава и на Русију, а да нас ова књига тера да „сагледамо прошлост, да размислимо о садашњем и да се замислимо о будућем“.
Наталија Нарочницка, председница Фонда историјске перспективе и руководилац Института за демократију и сарадњу у Паризу рекла је да је Терзићево истраживање „епохални одговор на изазов епохе“.
„Овај рад се несумњиво може назвати, са научне тачке гледишта — академским. Може се назвати епохалним одговором на епохалне изазове времена и епохе лажних вредности и митова. То што се десило са Косовом заправо је последица тога што је Запад охрабривао радикалне милитанте ОВК, а то је директно утицало на оно што се дешава и данас. Дешавања на Косову дала су подстицај радикалним снагама, које немају никакву везу са правим исламом, да се понашају још агресивније. Оно што се десило на Балкану у неком смислу је пробудило наде исламских радикала на успостављање калифата широм света. Европа, наравно, то одбија да призна. У Европи нема довољно стручне литературе о Косову, о тамошњим Србима, о међукултурним односима, о сеоби народа, о демографској ситуацији, почев од средњег века. Нема ниједног научног дела које би убедљиво приказало историјски развој овог ’чвора‘ међуцивилизацијских, међурелигијских и међудржавних односа и геополитичких противречности до данашњег дана“, рекла је Нарочницкаја.
Епископ моравички и старешина Подворја српске патријаршије у Москви Антоније Пантелић оценио је да је књига др Терзића дала много, не само српској и руској, него и светској култури.
